Патријарху српском саслуживао је изасланик Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, Митрополит волоколамски Антоније, и Епископ ремезијански Стефан, старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви.
Светој Литургији присуствовали су др Ненад Поповић, министар без портфеља задуженог за међународну економску сарадњу и област друштвеног положаја Цркве у земљи и иностранству; др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама при Министарству правде; академик Николај Мухин, народни уметник Руске Федерације.
У беседи, Његова Светост је рекао да свако чудо, али и тајна живота као највеће чудо, јесте реалност која је плод сарадње живота и слободе човекове, сарадње Божије, сарадње Спаситеља нашега који је све већ за нас учинио и наше слободе, то јест нашег подвига, јер слобода није тек апстрактно наше опредељење, слобода значи и опредељење, и труд, и напор да живимо са тим опредељењем. Једном речју, да живимо по речи Христовој, по Јеванђељу Његовом. Вера без дела је мртва, каже Апостол Јаков, дакле, вера као израз наше слободе и опредељења за Христа, али и напор да живимо у складу са заповестима Божијим, и не само да се дешавало и дешавају се чуда, исцељења и оздрављења, него и чудо буђења из смрти, јесте у крајњој линији нешто што зависи од нас, јер нам је живот већ Христом дат унапред, а да ли ће он постати наша реалност зависиће од нашег опредељења, од наше вере и у том смислу, све је увек и само у нашим рукама.
Патријарх Порфирије освештао је и фрескопис који је ове године завршен.
На крају Литургије, уручен је орден министру Ненаду Поповићу.
ТВ Храм
Руска црква у Београду – символ братских односа између српског и руског народа
Руска црква Свете Тројице на Ташмајдану представља један од најзначајнијих духовних и културних символа руске емиграције која је у Србију после Октобарске револуције и грађанског рата у Русији донела богату културу и православну традицију. Да би задовољила своје духовне потребе, руска заједница, коју су чинили знаменити архијереји, интелектуалци, уметници и официри, покренула је иницијативу за изградњу храма. Црква је изграђена између 1924. и 1925. године према пројекту архитекте В. Т. Теофанова. Храм је посвећен Светој Тројици, а његова архитектура инспирисана је традиционалним руским православним стилом. Руска црква у Београду није била само место богослужења, већ и културни центар руске емиграције, место окупљања, духовне утехе и очувања руског идентитета. У храму су се одржавале разне културне и образовне активности, концерти, предавања и изложбе. Руска црква представља значајан историјски споменик. У њој се налази гроб генерала П. Н. Врангела, команданта руске Беле армије. Верни народ престонице радо посећује руску цркву и поклања се њеним светињама, чудотворним иконама Свете Ксеније Петроградске и Свете Матроне Московске. У храму се чува део шала Светог царевића Алексеја Романова. Храм представља трајни символ братских односа између српског и руског народа и сведочанство о заједничкој историји и православној вери.
Руска црква је добила нови сјај захваљујући раду познатог руског сликара и иконописца Николаја Мухина, чије дело краси и храм Светог Саве на Врачару. Професор Мухин је члан Руске академије уметности и добитник више националних и међународних награда за свој рад. Његова дела су препозната широм православног света и сматра једним од водећих савремених уметника који настављају традицију византијске и руске православне уметности. Заједно са групом руских уметника, академик Мухин је за само седам месеци осликао преко 520 квадратних метара фресака, уз финансијску помоћ ктитора храма др Ненада Поповића и надзор протојереја Виталија Тарасјева, старешине Подворја Московске Патријаршије у Београду. Зидове храма красе сцене из Јеванђеља, а поред Господа и светитеља Његових, посебно место заузимају ликови руских и српских новомученика.
