УТОРАК, 1. 4. 2025 - 15:16

Извор: СПЦ

Патријарх Порфирије у манастиру Светог Саве Освећеног: Овде су корени хришћанске, православне, али и српске духовности

Ходећи стопама првог Архиепископа српског, Светог Саве, који је пре осам векова посетио манастир Светог Саве Освећеног, одакле је српском роду донео пастирски жезал – патерицу и чудотворне иконе Мајке Божје, Тројеручицу и Млекопитатељницу, Светејши Патријарх г. Порфирије су упутио данас и у ту велику и древну светињу скривену у Јудејској пустињи.

Срдачно дочекан од игумана и братије, патријарх Порфирије се поклонио моштима оснивача манастира, Светог Саве Освећеног, које се чувају у Саборном храму посвећеном Благовестима. Том приликом, патријарх Порфирије је поручио:

- Овде су корени наше духовности, хришћанске и православне, али и српске духовности. Овде је наш Свети Сава добио благослов Божји и благослов Светог Саве Освећеног да манастир Хиландар буде расадник духовности српског народа и да српски народ кроз историју, од Светог Саве до Другог доласка Христовог, буде повезан и са Светом Гором, али и са Палестином, са лавром Светог Саве Освећеног, са земљом којом су ходиле стопе Господа нашег Исуса Христа, са Светим градом Јерусалимом, који је место Распећа и место Васкресења Господњег, али и потврда љубави Божје и залог нашег спасења.

Знаменита лавра Светог Саве је један од најстаријих и најзначајнијих манастира Православне Цркве. Имао је веома важну улогу у развоју монаштва, богословља, црквене уметности и одбрани православне вере од јереси. Лавру је основао сам Свети Сава Освећени крајем V века. Он је дошао у Свету Земљу са свега осамнаест година из свог родног града Муталаскија у Кападокији, постао послушник Светог Евтимија Великог и његовог саподвижника Светог Теоктиста и касније основао чувену лавру и још неколико манастира у којима се подвизивало и по неколико хиљада монаха. Истовремено, ватрено и храбро, заједно са Светим Теодосијем Великим, бранио је одлуке Четвртог Васељенског Сабора из Халкидона 451. године, а посебно значајно његово дело јесте типик којим је устројен поредак црквених богослужења и који сведочи о узвишеној и величанственој монашкој традицији манастира Свете Земље. У лаври се се средином VIII века подвизавао и Свети Јован Дамаскин, у то време највећи теолог, философ и химнограф Православне Цркве.

img-7916033 img-8828152 img-8114271 img-8217285 img-4038818 img-7916244 img-8479600 img-6323815 img-4852574

Повезане вести

Вести