Предстојатеља Српске Православне Цркве и његову свештену пратњу на међународном аеродрому Бен Гурион су дочекали Високопреосвећени Митрополит капитолијадски г. Исихије, игуман манастира Часног Крста архимандрит Христодул и амбасадор Републике Србије г. Мирољуб Петровић.
У преподневним часовима у седишту Јерусалимске Патријаршије у Светом граду Јерусалиму, Блажењејши Патријарх јерусалимски и све Палестине г. Теофилo је приредио свечани пријем за Светејшег Патријарха српског г. Порфирија.
Блажењејши Патријарх г. Теофило је пожелео Светејшем Патријарху г. Порфирију и његовој свештеној пратњи срдачну добродошлицу у Свети град Јерусалим и Свету Земљу, где ће се предстојатељ Српске Православне Цркве у наредним данима Великог и Часног поста поклонити највећим светињама хришћанског света, као што су: црква Рођења Христовог у Витлејему, манастир Светог Саве Освећеног и црквa Васкрсења Христовог у Јерусалиму (црква Гроба Господњег), у којој ће заједно са патријархом Теофилом служити свету Литургију пређеосвећених дарова.
На почетку свог обраћања Блажењејши г. Теофилo је нагласио значај Јерусалимске Патријаршије за цео православни свет и поручио:
- Ваша Светости, са радошћу дочекујемо Вас и Вашу свештену пратњу на месту по којем су ходиле ноге нашег Спаситеља Исуса Христа, на месту које је освећено Светим Телом и Часном Крвљу Његовом. Ваше поклоничко путовање и посета Нашој смерности не представља само сведочанство вере него и знак сарадње на изграђивању јединства и мира међу сестринским Православним Црквама. Ваша Светости, живимо у тешким временима у којима је готово читава васељена, а Света Земља посебно, у искушењима од разних криза, немира, ратова и различитих моралних и етичких изазова. Молите се, Ваша Светости, да Бог, који све људе измирује својим страдањем на Крсту, упути наше стопе на свако добро дело и да се, слушајући речи апостола Павла: А све је од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и који нам даде службу помирења (2Кор 5, 18), молимо да овај наш братски сусрет на овом месту измирења свих буде у славу Божју и на охрабрење и подстицај измирења у Христу све наше православне браће. Добро нам дошли!
Овом приликом, патријарх Теофило је даривао патријарха Порфирија триптихом панагија, а чланове његове свештене пратње пригодним поклонима.
У свом отпоздраву, Његова Светост Патријарх г. Порфирије је захвалио Блажењејшем Патријарху г. Теофилу на љубави и гостопримству и поручио:
- Сваки хришћанин, а тим пре свештеник и епископ, када долази у Свету Земљу обузет је осећањем да се као блудни син враћа у Очев дом, јер где год да се налазимо ми духовно, из дубине душе, осећамо да је овде наш дом, да је овде наша отаџбина и наша постојбина, да је овде извор испостави сваког хришћанина. То је због тога што је управо овде основана Црква Христова и што је овде истина и стварност Цркве као Тела Христовог. Важно је да имамо на уму ову истину, баш као што је и црквени химнограф ту истину изрекао речима: Радуј се Свети Сионе, мајко свих Цркава! Важно је то да имамо у нашим душама нарочито данас када у целом свету имамо немире, сукобе, свађе, размимоилажења и ратове. Важно је, јер је ово место мира, место спознаје да је сваки човек створен као икона Божја и да човек човеку није непријатељ и противник, него ближњи и брат. Стога наш подвиг јесте у томе да сваког човека прихватимо као свога брата. Ту истину нарочито осећамо овде, у овој светој, мученичкој и страдалној Патријаршији Јерусалимској, која је мученичка још од апостолских времена па све до данас. Управо због тога што смо сведоци одсуства мира, имамо обавезу да се виђамо и сусрећемо, да се заједнички молимо нашем Господу да подари свима најпре унутрашњи мир, а потом и спољашњи, како бисмо могли да сведочимо мир и љубав као дар и начело нашег живота. Захваљујем Вам, Ваша Светости, на љубави! Хвала Вам што сте услишили Нашу молбу да дођемо и да се поклонимо светим местима како бисмо се духовно обновили и како бисмо могли да смирено сведочимо јеванђељску истину и реч Божју.
Пријему су поред архијереја Јерусалимске Патријаршије: високопреосвећених митрополита капитолијадског Исихија, бостранског Тимотеја, гераског Теофана, авелског Доротеја, константинског Аристарха, севастијског Теодосија и таворског Методија; присуствовали и чланови свештене пратње Патријарха српског: Његово Преосвештенство викарни Епископ топлички г. Петар; високодостојни архимандрит г. Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; протођакон др Драган Радић, професор Богословског факултета у Београду; ђакон Василије Бурсаћ, директор Поклоничке агенције Доброчинство; и ипођакон Дејан Накић.
После свечаног пријема патријарх Теофил је приредио свечани ручак у здању Патријаршије јерусалимске на којем су узели учешћа и митрополити Тимотеј и Исихије.
Јерусалимска Патријаршија
У многобројним историјским изворима о пореклу назива града Јерусалима издавајају се египатски текстови из XIX и XVII века пре Христа који град помињу као Аушамен или Рушалимун. У Старом Завету, у време владавине цара Мелхиседека, он се називао Салим, а када је град освојио цар Давид носио је једноставно назив Град Давидов. На многим местима у Светом Писму познат је као Сион, градска тврђава која је символ неосвојивости, чврстине и непоколебљивости. Етимолошки и семантички Јерусалим означава Место мира (од речи јеру и салем).
Прва хришћанска Црква у Јерусалиму основана је 33. године нове ере одмах после Вазнесења Христовог. Јерусалим је био место одржавања и Апостолског сабора око 49. године. Први изабрани епископ Јерусалимске Цркве био је Јаков, брат Господњи (+62). Римљани су град разорили 70. године, а тек 135. године римски император Адријан на рушевинама оснива паганску насеобину Елију Капитолину, у коју су се вратили прогнани хришћани, ученици апостолских ученика. Епископ тог града је уживао велику част што је потврдио и Први васељенски сабор 325. године својим VII каноном, да би у V веку епископ у Јерусалиму добио звање патријарха. О светињама Јерусалима и Свете Земље је свесрдно бринуо Свети цар Константин Велики (305-337), који је саградио храм Васкрсења Господњег и уредио и обележио и остала света места у граду и околини која су везана за живот Господа нашег Исуса Христа, као што је Голгота, место где је пронађен Крст Господњи. Већ од IV века у Јерусалиму цвета монаштво. Посебну пажњу Светом граду је поклањао и византијски цар Јустинијан (527-565), док је цар Ираклије (610-641) град ослободио од Персијанаца, који су га држали од 614 до 628. године. Под најездом Арабљана град је освојен 637. године, у време Светог патријарха Софронија. Следе векови прогона, страдања, насилног преобраћања хришћана у ислам и рушења храмова. Патријарх Јован Седми је убијен, а храм Васкрсења запаљен. Страдање се наставља и после освајања Јерусалима од стране латинских крсташа 1099. године, који патријарха Симеона протерују на Кипар и постављају свог латинског поглавара. Затим град и целу Палестину освајају Мамелуци 1291. године, које 1517. године истерује турски султан Селим Први. Турци владају градом наредна четири века, све до 1917. године када Британци освајају град, да би после њиховог повлачења Израел прогласио независност.
У Јерусалиму је и данас седиште Јерусалимске Патријаршије, чији је предстојатељ Његово Блаженство Патријарх Светог града Јерусалима и све Палестине, Сирије, Арабије, Пере Јорданске, Кане Галилејске и Светог Сиона г. Теофило. Поред Патријарха, Јерусалимска Патријаршија данас има деветнаест архијереја, док Братство храма Гроба Господњег чини више од стотину монаха. Патријаршија издаје часописе Нови Сион и Глас Господњи. Представништва храма Гроба Господњег налазе се у Цариграду, Москви, на Кипру и у Атини. Патријаршија има више добротворних установа, болница и сиротишта, као и две гимназије са око седамдесет професора и скоро две хиљаде ученика.
