На око један километар западно од старог Јерусалима, на месту где је својевремено Праведни Лот засадио троједино дрво бора, чемпреса и кедра од којег је направљен Часни Крст на коме је, ради нашег спасења, распето пречисто Тело Господа нашег Исуса Христа, налази се једна од највећих хришћанских светиња - манастир Часног Крста. Чудесно предање Свете Цркве каже да је то дрво посечено у време изградње Соломоновог храма, али да се није дало обрадити и стога је, као уклето, бачено у Кедронски поток. Управо то дрво је изабрано, у жељи да још више осрамоте Господа нашег, да се од њега направи Часни Крст на коме ће Исус бити разапет, а и само дрво се тек тада дало обрадити. Према предању, оснивање манастира се датира у време Светог цара Константина Великог и његове Свете мајке Јелене, односно у 4. век нове ере. Манастир је вековима делио драматичну судбину Свете Земље, најезду Персијанаца, Арапа, крсташа и Турака. Седам векова је био у поседу грузијске заједнице, да би у XVII веку Јерусалимска Патријаршија откупила дугове манастира и вратила га под њену управу. Данас, са благословом Блажењејшег Патријарха г. Теофила у манастиру ради Институт за библијске и теолошке студије Јерусалимске Патријаршије.
Манастир је током свог поклоничког путовања Светој Земљи, 1229. године, посетио и Свети Сава који је светињу богато даривао и подигао конаке. Остало је записано да су фреске првог Архиепископа српског и његовог оца, Светог Симеона Мироточивог, биле насликане у католикону – главном манастирском храму.
Свештену пратњу поглавара Српске Патријаршије чине: Његово Преосвештенство викарни Епископ топлички г. Петар; високодостојни архимандрит г. Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; протођакон др Драган Радић, професор Богословског факултета у Београду; ђакон Василије Бурсаћ, директор Поклоничке агенције Доброчинство; и ипођакон Дејан Накић.
