Патријарху Порфирију су саслуживали викарни Епископи: ремезијански Стефан, топлички Петар, јенопољски Никон и моравички Тихон, свештенство и ђаконство, у молитвеном присуству многобројног верног народа.

Богослужење је било превођено на знаковни језик за присутне вернике са оштећењима слуха и говора из Градске организације глувих Београда. Откако је Патријарх Порфирије предстојатељ Српске Православне Цркве, ово је први пут да је Литургија превођена на знаковни језик.

У беседи, Његова Светост је рекао да је Христос извор смисла, Он је љубав по себи и зато је Он извор љубави. Отуда све ово што имамо као свет око себе и свет у себи, искључиво и само ако се прикључи на Живот, на Извор живота, на Христа, добија силу живота. Силу, не само трајања као битисања и егзистенције, него силу живота као искуство и реалност љубави и заједнице, искуство загрљаја са Христом, кроз које грлимо једни друге и грлимо читав свет и у том загрљају, у којем Он постоји као вечни Бог, постојимо и ми у Њему и са Њим. Ту, наравно, кључна карика која нас везује за Христа јесте жива вера, вера која је без дела мртва, вера која се претвара у љубав, вера која је потпуно предавање и поверење у Христа као Једнога у Тројици нашег Спаситеља.

После свете Литургије, у парохијском дому Храма Светог Саве одржана је трпеза љубави, током које је Патријарх српски провео време са гостима из Градске организације глувих из Београда.