На торжественој светој Литургији поводом крсне славе Светејшег Патријарха г. Порфирија, саслуживали су: високопреосвећена господа митрополити шумадијски Јован, рашко-призренски Теодосије, нишки Арсеније и далматински Никодим; преосвећена господа епископи буеносајрески и јужноцентралноамерички Кирило, париски и западноевропски Јустин, хвостански Алексеј, топлички Петар и јенопољски Никон; високопреподобни архимандрити Нектарије – главни секретар Светог Архијерејског Синода, Серафим – игуман манастира Рајиновца, Харитон – игуман манастира Ковиља, Севастијан – игуман манастира Крке и Стефан – игуман манастира Сланци; протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; протођакони Драган Радић, Дамјан Божић и Радомир Врућинић; као и ђакони Владан Таталовић и Василије Перић.
После читања светог Јеванђеља Епископ париски и западноевропски г. Јустин је надахнуто беседио и подсетио на речи Светог апостола Павле у Посланици Коринћанима, у чувеној Химни љубави: Ако дамо и тело своје да се сажеже и знамо сва знања, пророкујемо, а љубави немамо, ништа нам не користи (1Кор 13, 3):
– И заиста, то је порука данашњег празника и данашњег великог угодника Божјег, да иступимо из себе и да покајавши се поверујемо да су нам греси опроштени. Јер често је то наш проблем и често нас то спутава да полетимо и да заиста осетимо истинску љубав Божју, да осетимо љубав према себи и да осетимо љубав према ближњим; јер, не заборавите, две главне и највеће заповести кажу: Љуби Господа Бога свога свим бићем својим и ближњега свога као самога себе (Мт 22, 37-39). Заборављавамо ову завршницу друге заповести: Љуби ближњега свога као самога себе. Да би могао другога да заволиш, мораш себе пре свега да прихватиш и заволиш и да се помириш са собом, па ћеш онда бити у стању да – када себе разумеш и прихваташ себе таквог какав јеси – разумеш, опростиш и прихватиш ближњег свог, који је такође несавршен као што смо и ми сами.
– Управо то осећање, најузвишеније, најјеванђелскије, најближе Богу и Христу, побудило је и нас данас да се окупимо овде на овај дивни празник Светог Претече, Крститеља и Пророка Господњег Јована који наш духовни отац, архипастир и првојерарх наше Свете Цркве прославља као своје крсно име. И заиста испуњени огромном љубављу, чашћу што смо данас део овог сабора, синовском оданошћу и непрестаном молитвом за њега, ми вапијемо ка Светом Претечи да нашег Светејшег Патријарха утврди у љубави коју он тако аутентично и несебично дели и сведочи тамо где је најсигурније, а то је крст. И када питају где је Патријарх – ено га, на крсту је. Тамо је најсигурнији, јер он тог Христа, распетог и васкрслог, сведочи целим својим бићем – поручио је владика Јустин.
На крају свете Литургије Светејши Патријарх је нагласио значај покајања као пута ка унутрашњем преображају и спасењу:
– Којим путем Царство Небеско постаје наша свакодневница реалност, искуство, живот? То је пут покајања. То је пут унутарњег преображаја и промене о којој говоре, после Светог Јована, сви светитељи и подвижници Божји. У наше дане, у нашем народу, српски златоусти, Свети владика Николај и Свети Јустин Ћелијски, али и сви други, говоре о покајању, тј. унутрашњем преображају, о усклађивању свог живота, свог бића, са оним што су принципи Јеванђеља и речи Јеванђеља. Дакле, Свети Јован Крститељ је онај који нас упозорава, обавештава, а пре тога сам на себи носи и живи, да је узрастање у врлини истовремено и промена свог унутрашњег бића, свог ума. То значи, покајање не припада простору психологије и не значи самоосуђивање и посипање главе пепелом. Покајање јесте преумљење, труд да будемо бољи сваког дана; бољи од себе, не бољи од других; бољи од онога што смо били данас; бољи од греха, пада, промашаја и страсти којима смо заокупљени. Нека би Господ дао да заиста та порука Светог Јована буде садржај живота свих нас, али и читавог света, јер без тога нема спасења.
Његова Светост је упутио и поруку мира, љубави и међусобног разумевања, позивајући верни народ да негује заједницу у духу вере и јеванђељских вредности:
– Нека нас све Господ благослови, да нам да међусобно разумевање, да нам да међусобно поштовање, да нам да мир, да одагна из наших срца било коју врсту искључивости, нетрпељивости, мржње и, не дај Боже, дизања руке једних на других. Без обзира ко смо и шта смо и какви смо, то смо што смо, своји смо. Једна смо породица, једна смо фамилија, један смо народ, пре свега народ који је повезан арматуром вере, повезан Христом у једној Цркви. Зато је недопустиво да видимо једни друге као непријатеље, као супарнике, да видимо једне и друге као противнике. Можемо размишљати другачије у свему, о многим темама. Можемо имати другачије ставове о многим темама. Зар је то нешто чудно? То јесте букeт, један јединствен, у којем постоје различити цветови, биље различитих боја и мириса. Сваки цвет појединачно има своју лепоту, међутим у заједници са осталим цвећем, у букету, у хармонији са другима, постиже се неупоредиво већa лепота. Дакле, једна смо породица, једна смо фамилија. Једном смо повезани вером, оцима и праоцима и њиховом вером. Једно смо у Христу, једно смо у Православној Цркви, у којој има толико лепоте и богатства да никада не можемо потрошити то што у њој постоји. На нама је одговорност да заиста будемо људи, не једнострани, не искључиви, не самоуверени, не људи који имају свој калуп и свако ко се не уклопи у тај калуп вишак је, непотребан је и, не дај Боже, треба га искључити из свог живота и елиминисати. То није вера, то није Црква, то није српски народ.
Поводом Јовандана, крсне славе Његове Светости, Патријарх српски г. Порфирије је примио високе званице у Патријаршијском двору у Београду, где је свечани чин освећења славских дарова обавио Митрополит шумадијски г. Јован. Славскoм чину су, поред служашчих архијереја и Његовог Краљевског Височанства принца наследника Филипа Карађорђевића, присуствовали и Високопреосвећени Митрополит браничевски г. Игнатије; преосвећена господа викарни епископи новобрдски Иларион, липљански Доситеј и моравички Тихон; г. Милош Вучевић, председник Владе Републике Србије; г. Ивица Дачић, потпредседник Владе и министар унутрашњих послова; г. Никола Селаковић, министар културе; др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верим заједницама; др Петар Петковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију; архимандрит Данило, директор Патријаршијскe управнe канцеларије, као и Надбискуп београдски Ладислав кардинал Немет.
