Патријарху Порфирију саслуживали су Митрополити: браничевски Игнатије, зворничко-тузлански Фотије, рашко-призренски Теодосије и Епископ горњокарловачки Герасим, високопреподобни архимандрити: Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода, и Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије, свештенство и свештеномонаштво, у молитвеном присуству многобројног верног народа.
У беседи, Његова Светост је рекао да добро јесте добро, само онда када се чини на исправан и добар начин, на начин који описује Јеванђеље Христово, на начин на који нас упућује реч Христова. И даље, љуби ближњега свога као самога себе, не значи да је ближњи наш онај само који је поред нас, који припада само нашем народу и верује на исти начин како и ми верујемо, јер, већ споменусмо, да је Бог створио свакога од нас по слици и прилици Божијој и да је Син Божији Христос Господ наш дошао ради спасења читавог света и сваког човека. Сви људи су иконе Божије и деца Божија. Ако смо и ми дете Божије, син Божији, кћер Божија, онда је и сваки човек наш брат, позван је да буде брат. Свака жена је наша сестра, независно од тога како он или она нас виде и посматрају. Ми ако хоћемо да будемо истинска деца Божија, у загрљају Божијем, у Његовом наручју, лепоти, смислу, доброти, истини, позвани смо да живимо на начин на који нас Он позива, а то наравно ником није лако, то је крст, браћо и сестре, јер није једноставно ако те неко попреко гледа, или ти упути неку ружну реч да му се ти осмехујеш, да га помилујеш, није једноставно, али независно од тога, једини пут да ми будемо радосни, да будемо испуњени лепотом, да будемо истинити, јесте да га загрлимо.
На крају свете Литургије освештани су славски дарови поводом храмовне славе.
После свете Литургије, Патријарх Порфирије обишао је заједно са Епископом Герасимом и председником Српског народног вијећа Милорадом Пуповцем радове на изградњи Српског културног центра у Ћићарској улици на Рујевици.
* * *
Црква Светог Николе у Ријеци
Градња Цркве Светог Николе у Ријеци отпочела је дозволом цара Јосифа II давне 1785. године. Предање говори да се изградњи храма противила локална власт и да је ријечки гувернер, стојећи испред Градског торња, на поновљене молбе Срба за доделу места за цркву, љутито бацио камен у море и рекао: Ту градите цркву! Упорни Срби засули су море и на насипу изградили храм по пројекту архитекте Игнација Хенкеа. Храм у стилу касног барока је завршен 1790. године. Остало је забележено да су ктитори велелепног храма, грађеног од камена и опеке, а покривеног бакром, са звоником чија висина са крстом премашује 36 метара, христољубиви светосавци: први тутор Атанасије Михајловић, Лазар Јовановић, кмет из Трста Јован Поповић, Сава Вуковић из Новог Сада, Теодор Вуковић, Алекса Вуковић, Тодор Рајевић, Алексије Атељевић, Петар Остојић, Лазар Симић, Арсеније Шакабента, Марија Прикупа, Јован Куртовић и Јосиф Рајевић. У новије време велики добротвори ријечког храма су били: Владислав Симеуновић, Всеволид и Јелена Сендуљски, Валентина Дежељин и Слободан и Вера Крнић. Храм, који је обнављан од 1988. до 1991, године, као и 2006. и 2015. године, краси иконостас са иконама које се датирају од 15. до 19. века, а потичу из Србије, Грчке и Русије.
* * *
Српски културни центар
Центар се гради са циљем афирмације националних културних и друштвених потреба српске заједнице, уз отвореност према целокупној заједници. Центар ће чинити дворана, канцеларије, библиотека, изложбени простор и смештај намењен студентима и гостима. Планирано је да градња центра буде готова у другој половини 2025. године.
* * *
Свети Николај Чудотворац, архиепископ мирликијски
Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи се св. Николај код свог стрица Николаја, еп. патарског, и замонаши се у манастиру Нови Сион, основаном тим истим стрицем његовим. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу: да не зна левица твоја што чини десница твоја (Мат. 6, 3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише: „Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан." Одмах потом чудесним Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, св. Николај био је прави пастир добри стаду своме. У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, но и у тамници поучаваше људе закону Божјем. Присуствовао Првом Васељенском сабору у Никеји, и из велике ревности према истини ударио руком јеретика Арија. Због тога дела би уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос и Пресвета Богородица и не објавише Своје благоволење према Николају. Заштитник истине Божје овај дивни светитељ био је вазда и одважан заштитник правде међу људима. У два маха спасао је по три човека од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит, правдољубив, он је ходио међу људима као ангел Божји. Још за живота његова људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и бедама; и он се јављао, у сну и на јави, онима који су га призивали, подједнако лако и брзо наблизу и надалеко, и помагао. Од његовог лица сијала је светлост као од лица Мојсијева, и он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости поболе мало и упокоји се у Господу, многотрудан и многоплодан, да се вечно весели у Царству небеском продужујући да чудесима на земљи помаже вернима и прославља Бога свога. Упокојио се 6. децембра 343. год.
