– Мир Божји — Христос се роди! Браће и сестре, ево нас у недељи после Божића и још увек смо обасјани лепотом, радошћу и смислом празника Рођења Христовог. Мир Божји! јесте поздрав који упућујемо једни другима у данима Божића, празника којим је запечaћен наш народ од најранијих времена свог живота на овим просторима, а тим празником једанпут заувек уобличио нас највећи из нашег рода рођени, Свети Сава, који је једанпут за свагда учврстио и утврдио курс и смер живота нашег народа, а то је курс Христов. То је живот у складу са празником који се зове Божић. То је пут који нас води напред, али и ка више, увис, ка Царству небеском, а истовремено је и пут којим реч Христова, Јеванђеље Његово и Његове вредности силазе међу нас и обликују нас кроз векове да бисмо били оно што јесмо данас – беседио је патријарх Порфирије и нагласио:
– Славећи Божић и радујући се доласку Сина Божјег међу нас, Бог нам открива кроз своју реч, кроз Јеванђеље, каква је Његова улога и ко је Он међу нама. Истовремено, открива нам какав ће пут и које ће место Цркве, као Тела Његовог, бити у свету. Господ је, браћо и сестре, дошао не да буде владар силни и моћни, не да би они који су Његови следбеници и који припадају Његовој војсци, тј. који су делови, удови и чланови Цркве Његове, Тела Његовог, владали светом, него је дошао да нас позове на унутарњи преображај. Дошао је да покаже да нисмо створени да бисмо живели осамдесет, сто или не знам колико стотина година, него да смо створени за вечност, за Царство Његово и да у вечности која се већ овде и сада оприсутњује кроз Цркву Његову владају друга правила и други закони. Влада један једини закон, једино правило, а то је љубав, као и да онај који узме крст свој и пође за Христом, тј. који се определи за љубав према Богу и према другом човеку, независно од било каквих спољашњих околности неминовно носи крст, мора бити на крсту распет. Мора се одрећи било које врсте вредности од овог света као бога уместо Бога, тј. мора разумети да само када је у загрљају Христовом, када је Христос централна тачка у његовом животу и остале димензије и остале тачке у његовом животу добијају свој смисо, своју пуноћу, добијају своје право место. Дакле, у лествици вредности оног који иде за Христом мора бити на првом месту Христос, али мора бити и на сваком другом месту као темељ, као садржај и као крајни циљ онога што мислимо, што говоримо и што чинимо.
Светејшем Патријарху су саслуживали: преосвећена господа викарни епископи новобрдски Иларион и моравички Тихон; протојереј-ставрофор Стеван Станковић; протојереји Драгиша Јоцић и протојереј Зоран Ранковић; јереј Срђан Ћосић; протођакон Радомир Врућинић; и ђакон Немања Калем.
