Светејшем Патријарху српском су саслуживали: Високопреосвећена господа митрополити бачки Иринеј, зворничко-тузлански Фотије, крушевачки Давид, тимочки Иларион, нишки Арсеније; Преосвећена господа епископи ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј и мохачки Дамаскин; свештенство и ђаконство Епархије бачке и других епархија Српске Православне Цркве.
Беседећи после прочитаног јеванђелског одељка, Светејши Патријарх српски је нагласио: „Данас обележавамо седамдесет година од уснућа у Господу светог Иринеја, епископа бачког, исповедника вере. Сав његов живот је био живот у Христу, и живот Христов се показао и пројавио у његовом животу. Знамо много детаља из његовог житија, да, иако је у многоме превазилазио своје савременике и своју сабраћу у богословским знањима, у мноштву других знања, његов живот није остао без подвига. Његов живот је био израз оне познате реченице која говори о томе ко је истински и прави хришћанин, тојест ко је истински и прави теолог, која каже: Ако се истински молиш онда си прави теолог и прави си теолог онда када се истински молиш. Дакле, у личности светога владике Иринеја имамо ову двоједину истину. Не постоји разлика између теорије и праксе. Све је то један те исти живот који има две различите или више различитих страна, а пројављује се једна те иста боголика, христолика, христоподобна личност. Али, оно по чему се свети владика уподобио Господу јесте управо његово служење у смирењу. Он је у тешким временима у којима је живео покушавао да буде свима све и био спреман да претрпи и понижењâ и осуђивањâ како би служио ближњима. О томе сведоче многи, и из овога града, из Бачке, из Барање, из Срема, чији потомци сигурно знају да су љубав и подвиг светога владике Иринеја учинили да њихови преци не буду жртве тадашњег терора мађарских нациста. Али и после завршетка Другог светског рата, иако је учинио много за свој народ на плану спасавања конкретних људских душа, не само да је био презрен него је био и осуђиван и одбачен од оних који су били његови. Исповедајући Христа, живећи Јеванђељем Његовим, управо видећи у Њему Спаситеља душâ и телâ наших, Њега је свети владика имао за не само свога сапутника него и онога са Којим се поистоветио, по речи апостола Павла који каже: Не живим више ја него Христос у мени.ˮ
По заамвоној молитви Патријарх српски г. Порфирије је благословио славске дарове принете у славу Божју, а у част светог Иринеја, епископа бачког, исповедника вере. По завршетку свете Литургије сабранима се обратио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и пожелео да Бог свима дâ снаге да у тешким временима носе свој крст и ходе путем победе Христове. Потом се обратио Високопреосвећени Митрополит бачки г. Иринеј, који је захвалио Његовој Светости Патријарху српском на служењу свете Литургије и благослову који доноси из Свете Земље. Митрополит бачки је захвалио архијерејима и свештенству из више епархија Српске Православне Цркве који су дошли у Нови Сад да узму учешћа у прослави седамдесете годишњице од престављења светог Иринеја, епископа бачког, исповедника вере.
На светој Литургији су појали чланови хора „Свети Георгијеˮ при Саборном храму и хора Школе појања „Свети Јован Дамаскинˮ при Црквеној општини новосадској. Светој Литургији у новосадском Саборном храму је присуствовао професор др Драган Станић, председник Матице српске, као и многобројни верни народ Новог Сада.
Извор: Епархија бачка
