Током средње школе и студија духовно се укрепљује у православним манастирима и заједницама. Често је долазио на Литургије које је ондашњи Патријарх Павле сваког јутра служио у патријашиском храму преподобног Симеона. Био је редован у мисионарској школи храма Св. Александра Невског код тадашњег старешине проте Љубодрага Петровића. Од манастира, посебно је био везан за овчарски манастир Сретење, у време када је игуманија била мати Минодора Шишовић. Ипак, тихи преокрет у његовом животу наступа када је упознао игумана Манастира Студенице Архимандрита Јулијана Кнежевића који му постаје духовник. После завршеног Факултета примењених уметности, уписивања постдипломских студија, као и веома кратког радног односа на истом факултету, одлази да постане искушеник у Манастиру Студеници, монаши се 1997. године. Исте године постаје јерођакон, а 1999. године јеромонах. Братство га бира за игумана 2004. године а Владика Хризостом Столић му ускоро даје чин архимандрита.
Поред многих послушања, током првих година боравка у Манастиру Студеници, отац Тихон се бавио сликарством. Међутим, полажући диференцијалне богословске испите на Православном богословском факултету у Београду, његова интересовања полако али неповратно крећу у поменутом смеру. Школске 2005. уписује магистарске студије на катедри за Литургику овог факултета и 2008. године одбрањује магистарски рад на тему: Икона у литургији: функција и смисао. Доктор теолошких наука постао је 2014. године када је, на истом факултету, одбранио докторску дисертацију на тему: Олтарска преграда-иконостас од 4. до средине 17. века: форма, функција и значење. Са својим вредним братством Отац Тихон се трудио да обезбеди енергетску и имовинску сигурност за манастирски комплекс Студенице.
Његов богословски научни рад тиче се првенствено наслеђа Манастира Студенице као и нашег духовног и културног наслеђа уопште. Посебно се бави богословским и књижевним радом Св. Саве. У Зборнику радова византолошког института САНУ, као и у другим научним часописима, објавио је резултате истраживања која се тичу духовног утицаја најквалитетније византијске духовне литературе на Савино богословскоо дело. Уз помоћ министарстава културе и правде, Игуман Тихон са братијом покренуо је и завршио низ пројеката који се тичу квалитетног представљања нашег културног и духовног наслеђа. Резултат овога је читав низ издања у вези са Студеничким типиком Светог Саве и Житијем Светог Симеона, као и њихових издања на више светских језика.
Изложба о наслеђу Манастира Студенице коју је пре пет година, у сарадњи са манастиром, организовала Српска академија наука и уметности, показала је колико је ово наслеђе велико и значајно. 1 Због свог научног рада отац Тихон је добио звање научног сарадника на основу Одлуке Комисије за стицање научних звања Министарства науке, технолошког развоја и иновација.
***
На седници Светог архијерејског сабора Српске православне Цркве, 18. маја 2024. године Архимандрит Тихон изабран је за викарног Епископа Патријархи српском са титулом Епископ моравички. Наречење ће се обавити дана 7. септембра у Саборној Цркви у Београду. Чин епископске хиротоније обавиће се у Храму Светог Саве на Врачару на Литургији која почиње у недељу 8. септембра у 9 часова.
