ТВ Храм / Хиротонија архимандрита Тихона за Епископа моравичког, викара Патријарха српског (ФОТО/ВИДЕО)

НЕДЕЉА, 8. 9. 2024 - 12:01

Извор: ТВ ХРАМ

Хиротонија архимандрита Тихона за Епископа моравичког, викара Патријарха српског (ФОТО/ВИДЕО)

Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије началствовао је 8. септембра 2024. године у заветном спомен-храму Светог Саве на Врачару светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Тихона (Ракићевића) у чин Епископа моравичког, викара Патријарха српског.

На почетку свечаног чина хиротоније изабраног и нареченог Епископа су најстарији архимандрит и протођакон извели кроз царске двери на солеју, где су око Патријарха стајали сабрани архијереји. Том приликом после три привођења, док је у руци држао својеручно написано изложење православне вере, на питање Његове Светости Патријарха Порфирија: „Ради чега си дошао и шта иштеш од наше смерности?“, изабрани и наречени Епископ је одговорио: „Хиротонију архијерејске благодати, Светејши Владико, по сагласности и клирика најсветије Епископије моравичке“. Затим су изабраног и нареченог Епископа Патријарх и архијереји испитали какву веру он исповеда, на шта је одговорио Никео-цариградским Символом вере и Опширинијим исповедањима вере у којима је изложио догмате Свете Цркве са заветовањима на верност Цркви.

Тада је изабрани и наречени Епископ узео свето Јеванђеље и потписано Исповедање вере и принео их Патријарху, који је исто ставио у Јеванђеље. Патријарх Порфирије је након тог чина предао Јеванђеље изабраном и нареченом Епископу, те су га затим увели у олтар на јужне двери. Одмах затим је почела света архијерејска Литургија, да би, по освештаној богослужбеној пракси, након Трисвете песме, два протопрезвитера извела из ђаконика изабранога за хиротонију и довели га на солеју пред Царске двери, одакле је вођен двојицом архијереја уведен у олтар где је трипут обишао Часну Трпезу. У сваком опходу наречени и изабрани Епископ је целивао Часну Трпезу, док га је сваког пута Патријарх благосиљао Часним крстом. Након тога, архијереји су привели изабраног Епископа пред Часну Трпезу, где му је Патријарх на главу положио крај омофора, а архијереји отворено Јеванђеље. Потом су сви положили руке на њега, док је Патријарх Порфирије читао молитве хиротоније.

По завршетку молитви Патријарх је новохиротонисаног епископа Тихона обукао у сакос и омофор, а затим положио на њега крст, панагију (енколпион) и архијерејску митру свечано узглашавајући: „Аксиос!“ и „Достојан!“, што су сво свештенство и народ у радости отпевали. Потом су новохиротонисаног Епископа Тихона целивали Патријарх Порфирије и архијереји, а он је, потом, по први пут народ благословио трикиријама и дикиријама.

Првојерарху Српске Православне Цркве саслуживали су: Његово Високопреосвештенство Архиепископ вршачки и Митрополит банатски Г. Никанор, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит врањски Г. Пахомије, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Г. Јован, Његово Високопреосвештенство Архиепископ пожаревачки и Митрополит браничевски Г. Игнатије, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски Г. Атанасије, Његово Високопреосвештенство Архиепископ берлински и Митрополит немачки Г. Григорије, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит рашко-призренски Г. Теодосије, Његово Високопреосвештенство Архиепископ ромулијанско-зајечарски и Митрополит тимочки Г. Иларион, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит нишки Г. Арсеније, Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински Г. Никодим, Његово Преосвештенство Епископ пакрачки и славонски Г. Јован, Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички и админстратор Митрополије загребачко-љубљанске Г. Кирило, Његово Преосвештенство Епископ осечко-пољски и барањски Г. Херувим, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије, Његово Преосвештенство Епископ париски и западноевропски Г. Јустин, Његово Преосвештенство Викарни Епископ јегарски и изабрани Епископ лондонски и великобританско-ирски Г. Нектарије, Његово Преосвештенство умировљени Епископ канадски Г. Георгије, Његово Преосвештенство Викарни Епископ марчански Г. Сава, Његово Преосвештенство Викарни Епископ хвостански Г. Алексеј, Његово Преосвештенство Викарни Епископ новобрдски Г. Иларион, Његово Преосвештенство Викарни Епископ липљански Г. Доситеј и Његово Преосвештенство Викарни Епископ јенопољски Г. Никон, бројно свештенство и свештеномонаштво, у молитвеном присуству верног народа.

У беседи, Патријарх Порфирије је истакао: Изволе се Духу Светом и нама да изаберемо игумана студеничког и хиротонишемо за Епископа моравичког. Епископ је, како каже Свети Игњатије Богоносац, на месту и по образу Христовом. Једноставним речима, то значи да је Епископ онај који врши службу Христову и зато треба да има ум Христов, реч Христову, дела Христова. Зато, у епископу не треба да постоји ништа његово појединачно, индивидуалистичко, индивидулно што је управо супротно духу модерног човека. Ми људи који данас живимо волимо да кажемо - то је моје лично мишљење и да непрестано истичемо слободу као најузвишенију вредност, али под њом подразумевајући наше право и способност да говоримо своје приватно и своје појединачно. И није наравно то никаква без повратка и без излаза трагедија, јер Господ је љубав и све прима у своје наручје, тамо где постоји спознаја која је истовремено и покајање, то јест преображај.

Обраћајући се сабранима, Преосвећени Епископ Тихон је, између осталог, рекао: Благодарим чуварима студеничке светиње са којима деценијама живим на најлепшем месту на свету, у врту Богородице Добротворке. Овде сам провео више од двадесет осам година, а као игуман двадесет година. Студеничко братство је, по учењу Светог Саве, мистична заједница мистична заједница оних који су у манастиру некада живели, они који сада живе у њему, али и они који ће тек доћи. У поукама које је наш игуман Свети Сава писао јасно стоји – ми и они после нас до краја овога века, то јест до краја времена. Архимандрит Сава гледао је на оне који живе у Студеници као на ширу мистичку заједницу, која ће бити јединствена и дуготрајна. Тако је и било. Тако је и сада. И данашња братија одриче се најслађег јутарњег сна да би почела службу, они се моле Богу, они се брину за светињу.

На крају свете архијерејске Литургије Патријарх Порфирије је уручио архијерејски жезал Епископу Тихону.