Првојерарху Српске Православне Цркве саслуживали су: Високопреосвећени Архиепископ новосадски и Митрополит бачки Г. Иринеј, Високопреосвећени Архиепископ стокхолмски и Митрополит скандинавски Г. Доситеј, Високопреосвећени Архиепископ и Митрополит врањски Г. Пахомије, Високопреосвећени Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Г. Јован, Високопреосвећени Архиепископ пожаревачки и Митрополит браничевски Г. Игнатије, Високопреосвећени Архиепископ и Митрополит зворничко-тузлански Г. Фотије, Високопреосвећени Архиепископ и Митрополит милешевски Г. Атанасије, Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије, Високопреосвећени Архиепископ и Митрополит рашко-призренски Г. Теодосије, Високопреосвећени Архиепископ и Митрополит нишки Г. Арсеније, Високопреосвећени Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински Г. Никодим, Преосвећена господа Епископи: горњокарловачки Герасим, осечко-пољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, будимљанско-никшићки Методије, шабачки Јеротеј, париски и западноевропски Јустин, јегарски и изабрани лондонски и великобританско-ирски Нектарије, умировљени канадски Георгије, Преосвећена господа викарни Епископи: мохачки Дамаскин, марчански Сава, липљански Доситеј и топлички Петар, бројно свештенство и свештеномонаштво, у молитвеном присуству верног народа.
На почетку свечаног чина хиротоније изабраног и нареченог Епископа су најстарији архимандрит и протођакон извели кроз царске двери на солеју, где су око Патријарха стајали сабрани архијереји. Том приликом после три привођења, док је у руци држао својеручно написано изложење православне вере, на питање Његове Светости Патријарха Порфирија: „Ради чега си дошао и шта иштеш од наше смерности?“, изабрани и наречени Епископ је одговорио: „Хиротонију архијерејске благодати, Светејши Владико, по сагласности и клирика најсветије Епископије јенопољске“. Затим су изабраног и нареченог Епископа Патријарх и архијереји испитали какву веру он исповеда, на шта је одговорио Никео-цариградским Символом вере и Опширинијим исповедањима вере у којима је изложио догмате Свете Цркве са заветовањима на верност Цркви.
Тада је изабрани и наречени Епископ узео свето Јеванђеље и потписано Исповедање вере и принео их Патријарху, који је исто ставио у Јеванђеље. Патријарх Порфирије је након тог чина предао Јеванђеље изабраном и нареченом Епископу, те су га затим увели у олтар на јужне двери. Одмах затим је почела света архијерејска Литургија, да би, по освештаној богослужбеној пракси, након Трисвете песме, два протопрезвитера извела из ђаконика изабранога за хиротонију и довели га на солеју пред Царске двери, одакле је вођен двојицом архијереја уведен у олтар где је трипут обишао Часну Трпезу. У сваком опходу наречени и изабрани Епископ је целивао Часну Трпезу, док га је сваког пута Патријарх благосиљао Часним крстом. Након тога, архијереји су привели изабраног Епископа пред Часну Трпезу, где му је Патријарх на главу положио крај омофора, а архијереји отворено Јеванђеље. Потом су сви положили руке на њега, док је Патријарх Порфирије читао молитве хиротоније.
По завршетку молитви Патријарх је новохиротонисаног епископа Никона обукао у сакос и омофор, а затим положио на њега крст, панагију (енколпион) и архијерејску митру свечано узглашавајући: „Аксиос!“ и „Достојан!“, што су сво свештенство и народ у радости отпевали. Потом су новохиротонисаног Епископа Никона целивали Патријарх Порфирије и архијереји, а он је, потом, по први пут народ благословио трикиријама и дикиријама.
У беседи, Патријарх Порфирије је рекао да управо због тога што је света Литургија присуство Царства Божијег у историји и истовремено антиципација и партиципација, то јест предукус и учествовање наше у тој истој тајни, све што се у Цркви збива, а то значи све што има везе са суштином нашег живота, дешава се у светој Литургији. Отуда, данас смо имали и хиротонију новог епископа, Владике Никона, знајући да је Литургија оно што нам је предато од Господа и да он кроз Литургију буде продужени наш Спаситељ овде и сада и у векове векова. Зато када говоримо о епископу, у оваквом контексту, знамо да је и то тајна предата самим Господом Христом, да епископ буде наследник апостола.
Епископ јенопољски Никон рекао је, између осталог да је човек саборно биће, биће заједнице. Сав наш живот упућен је на другога, на ближњега, на заједницу, односно на сабор. Јер крајњи циљ сваког сабирања јесте сабрање у вечни и небески сабор и повратак свих у наручје Оца Небеског, као што о свему томе вели Писмо. Црква никада не разједињује, она увек сабира сву децу Божију у једно тело Христово, сабира око Христа и у Христу Духом Светим сву Божију Творевину, која жарким ишчекивањем ишчекује да се јаве синови Божији. И ово данашње торжествено сабрање потврђује то да је Црква сабор, да је Црква народ и народ Црква, да је она једна света, саборна и апостолска.
На крају свете архијерејске Литургије Патријарх Порфирије је уручио архијерејски жезал Епископу Никону.