ТВ Храм / Освећење храма Светог архангела Михаила у Хамбургу - Патријарх Порфирије: Наше истинско и право родно место је Црква Божија (ФОТО/ВИДЕО)

НЕДЕЉА, 23. 6. 2024 - 11:06

Извор: ТВ ХРАМ

Освећење храма Светог архангела Михаила у Хамбургу - Патријарх Порфирије: Наше истинско и право родно место је Црква Божија (ФОТО/ВИДЕО)

Господ нас је сабрао овде у Хамбургу, у дому Своме и где год је дом Господњи, ту је и дом наш и кад год смо у дому Господњем, ту смо у својој кући независно од тога да ли живимо близу родног места, у родном месту своме или далеко од свог родног места. Јер, истинско и право родно место, наша стална и трајна адреса јесте Црква Божија, Црква Христова и сви ми у њој јесмо домаћи, рекао је Патријарх Порфирије у беседи, 23. јуна 2024. године.

Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију на празник Силаска Светог Духа на апостоле - Духове, 23. јуна 2024. године у храму Светог архангела Михаила у Хамбургу.

Његовој Светости саслуживали су: Његово Високопреосвештенство Архиепископ берлински и Митрополит немачки Г. Григорије, Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински Г. Никодим; Преосвећена господа Епископи: вашингтонско-њујоршки и источноамерички Иринеј, пакрачки и славонски Јован, бихаћко-петровачки Сергије и викарни Епископ хумски Јован, бројно свештенство и ђаконство, у молитвеном присуству верног народа.

Патријарх Порфирије извршио је чин великог освећења храма Светог архангела Михаила уз саслужење отачаствених архијерејâ.

Поучавајући сабране беседом, Његова Светост је рекао да смо благословени сви данас, благословени благодаћу Духа Светог. Сигуран сам да смо сви испуњени најпре радошћу, лепотом, љубављу према Богу, и љубављу једни према другима. Јер ево, Господ нас је сабрао овде у Хамбургу, у дому Своме и где год је дом Господњи, ту је и дом наш и кад год смо у дому Господњем, ту смо у својој кући независно од тога да ли живимо близу родног места, у родном месту своме или далеко од свог родног места. Јер, истинско и право родно место, наша стална и трајна адреса јесте Црква Божија, Црква Христова и сви ми у њој јесмо домаћи.

У дан Васкрсења, када су Мироносице дошле да учине оно што по закону треба да учине покојнику, наишле су на празан гроб. И анђео, јавивши се Мироносицама, рекао је - Није овде, устаде, не бојте се. Објавио је оно што је суштинска и једина потреба свакога од нас, а то је да гроб буде празан, а то је да оно што је највећи проблем, највећа мука, највећа невоља свакога од нас која се зове смрт, буде превазиђена, буде решена, да смрт буде побеђена не философијама и идеологијама од овога света, не нашим снагама, не нашим способностима људским, него љубављу Божијом, силом Његовом, рекао је Патријарх српски.

Када смо у Христу сабрани увек је наша душа радосна, мирна, испуњена храброшћу, нема страха, нема осећања самоће, нема изгубљености. Сви то знамо, сви ми које је Бог погледао и свакога кога се благодат Духа Светога дотакла то зна. Важно је да и ми овде, то јест и ви, браћо и сестре, који живите у Немачкој, далеко од свог родног краја, не само то знате, него да се у дому Божијем сабирате, јер засигурно све оно што наиђе као искушење, као тешкоћа, са лакоћом ће бити не само изнето и поднето, него ће са лакоћом се превазићи, када је корен наш заједно са кореном Христовим, када је у Цркви Његовој, јер тада ће бити у дому своме где год да смо, своји на своме, истакао је Патријарх Порфирије.

Сабранима се беседом обратио и Високопреосвећени Митрополит Григорије који је рекао да Црква није ништа друго до мистерија суштог јединства Оца, Сина и Светог Духа, која је Бог сами. Та се мистерија у делу стварања потврђује као Црква. Бог је свет створио са једним, јединим разлогом, да би му даровао себе, да би га сјединио са собом, да би га учинио учесником или причасником божанског живота. Црква је зато почетак и крај свега што постоји, Алфа и Омега, а центар у којем се њено биће сабира и из којега се шири обухватајући тако све векове, личност је Исуса Христа.

Овом приликом, протојереј Синиша Вујасиновић одликован је правом ношења напрсног крста.

После Литургије Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије провео је време у разговору са верним народом, а посебну пажњу посветио је најмлађим Светосавцима.

* * *

Силазак Светог Духа на апостоле - Педесетница

После Христовог вазнесења ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи. Место Јуде Искариотског међу дванаесторицом, коцком је било попуњено Матијом. На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола. Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, и Јевреји и иноверни, разумели. Три хиљаде људи на овај дан поверовало је проповеди апостола и крстило се. Овај дан се сматра даном рођења Цркве Христове. Како су на празник Педесетнице Јевреји, значи и апостоли у ону Педесетницу, украшавали своје куће грањем, цвећем и травом подсећајући се на време кад су после ропства лутали са Мојсијем по пустињи и живели у колибама од грања и лишћа, и данас се на празник Силаска Светог Духа на апостоле православне цркве испуњавају травом и цвећем од кога се плету венчићи.

[Педесетница] Духови – Тројицa, Силазак Светог Духа на Апостоле, празник који представља рођендан хришћанске Цркве, празнује се 50. дан после хришћанске Пасхе (Васкрса), па се зове и Педесетница. Овај хришћански празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, који се светковао као Празник седмица (недеља) или Празник жетви (2 Мој 34,32), исто у 50. дан после Пасхе. У хришћанској Цркви на Педесетницу светкује се спомен на Силазак Светог Духа на Апостоле.

У педесети дан по Васкрсењу и десети дан по Вазнесењу, излила се обилата благодат Светог Духа на ученике Христове, и напунила их снагом да Христов закон на земљи утврде: “И кад се наврши педесет дана бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују.” (Дaп 2,1-4) Тако се испуни оно што је Исус Христос својим ученицима пред одлазак на Небо обећао. Сила Светога духа одмах је почела да дејствује јер је Св. Петар након тога ватреном речју придобио три хиљаде људи за Христову науку.

Педесетница, у Јудаизму педесети дан после Пасхе, или Празник седмица (2 Мој 34,22), или Празник жетве (2 Мој 23,16), или Дан првих плодова (4 Мој 28, 26). Према рабинском тумачењу у позном јудејству, на Педесетницу се славио и спомен на примање Синајског законодавства, за шта нема библијског основа. Од 16. нисана (март-април) обрачунавано је седам недеља, и следећи или 50. дан био је дан Педесетнице, који је падао 6. сивана – негде крајем маја (2 Мој 23,16; 34,22; 3 Мој 23,15-22, 4 Мој 28). У време овог јеврејског празника у Јерусалимском храму, поред молитава и жртвоприношења, читани су одређени одељци из Мојсијевог закона и из других свештених књига (касније и из Талмуда). Као и на Пасху и на Празник сјеница, и на Педесетницу сви одрасли Јевреји мушкарци били су обавезни да походе Храм у Јерусалиму.

Педесетница је била јеврејски дан молитве и народу се нарочито налагало да се тада радује пред Господом, са својим укућанима, својим слугама, левитом у своме месту, а туђин (дошљак), сирота или удовица “на месту које изабере Господ Бог твој да онде настани име своје.” (5 Мој 16,9-12). Нарочита црта празновања био је принос два квасна хлеба испечена од новог пшеничног брашна (првина жетве). С њима су приношена два јагњета као жртва измирења, и све то је уздизано пред Господа и давано свештеницима; будући да су хлебови били квасни, нису могли да буду принесени на олтару (жртвенику). Друге жртве су биле као жртва паљеница: теле, два овна и седам јагањаца “са даровима својим и наљевима својим (жртва од пића)” и јарац као жртва за Грех (3 Мој 23,17-19).

Све до приношења пентекостних хлебова, плодови жетве се нису смели јести, нити су се могле приносити друге првине. Цела свечаност је достизала врхунац у посвећивању жетве Богу као дародавцу, и коме су и земља и народ били свети, а што је започињало приносом пшеничног снопа на Пасху. Интервал између ова два празника сматран је верском сезоном. Само празновање Педесетнице у Библији се помиње само на једном месту (2 Дн 8,13). Педесетница је једини од три велика празника који се не помиње као спомен на догађаје из јеврејске историје; али такав значај пронађен је у чињеници да је закон дат на Синају 50. дана после избављења из Египта (уп. 2 Мој 12 и 19). Приликом изласка народ је принет Богу као живе првине (први плодови); на Синају је довршено њихово посвећивање Њему као народа.

Праобразни смисао Педесетнице је очигледан у догађајима дана Педесетнице забележеним у Делима апостолским (Дaп 2). Управо као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и новозаветна Педесетница (или Духови) била рођендан хришћанске Цркве.

То је један од највеличанственијих хришћанских празника из апостолског времена (Дап 2,1-22). Богослужења на Педесетницу одликују се вечерњом службом, која се обавља у наставку Литургије, као спомен на то што су се Апостоли одмах разишли по свету да проповедају; на њој се читају молитве Св. Василија Великог; у њима се Црква моли за даривање Духа благодати, за исцељење телесних и душевних тегоба, и да нас он све удостоји небеског Царства. На овај празник, богословски назван и Тројице, јер се појавило и физички Tpeћe Лице Свете Тројице – Свети Дух, Православна Црква украшава храмове, у које се уноси зелена трава, а у време старе Цркве зеленило се уносило и у куће (Св. Григорије Богослов, Проповед 44).

Овај обичај је прешао у хришћанску Цркву из Јудејске цркве, где су се у славу примања Синајског законодавства, које је дато под ведрим небом, украшавале синагога и куће гранчицама; ова симболика је израз благодарности Богу. Богослужење новозаветне Цркве изванредно одражава везу ова два истоимена празника у Старом и Новом Израиљу, с тим што је у средишту хришћанског литургијског песничког опуса догађај у Јерусалиму, а старозаветни празник одлична позадина – праслика.

Као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и Силазак Светог Духа на Апостоле рођендан хришћанске Цркве – истог дана, после проповеди Св. Петра, обраћено је три хиљаде верујућих (ДАп 2,4). За догађај Педесетнице уско је везан доживљај глосолалије, говор непознатим језицима, или разумевање страних језика.

У црквеној иконографији, Силазак Светог Духа представљен је верном сликом како Апостоли седе са стране, са упражњеним местом на челу (то место је за Господа Христа, који се десет дана раније вазнео на небо).

Исус Христос је једном приликом о јеврејском празнику Педесетнице гледао како се излива вино и вода, коју су Јевреји захватали са Силоамског бунара, и узвикнуо: “Ко је жедан нека дође к мени да пије!”, чиме је хтео да каже: Силоамске воде нестаће; жртвеник ће пропасти па и храма нестаће, али човечија душа ће увек бити жедна воде спасења, а ту воду могу вам само Ја дати, јер сам Ја неисцрпни и вечни извор живота! Овај празник установили су још Апостоли, и он увек пада у недељу. Пошто је Бог Син обећао да ће послати Светог Духа, а Бог Отац дозволио, сва Три лица Божија учествују у том догађају.

Тог дана цркве се ките зеленим гранчицама и посипају травом. Догађај овог дана представља се на икони: скуп Апостола, а међу њима и Света Дјева Марија Богородица, и над главама сваког по један пламичак као ватрени језик. Но, може се представити и у облику три путника, кад се Бог код Мамвријског храста, јавио праоцу Авраму (1 Мој 18,1-2).