ТВ Храм / Епископ Алексеј служио Свету Архијерејску Литургију у Саборној цркви у Београду

УТОРАК, 17. 10. 2023 - 10:30

Извор: ТВ Храм

Епископ Алексеј служио Свету Архијерејску Литургију у Саборној цркви у Београду

Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Алексеј, викарни Епископ Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, началствовао је на Светом Евхаристијском сабрању у уторак, 17. октобра, У Саборној цркви у Београду на дан када наша Света, Саборна и Апостолска Црква обележава празник Светог Стефана и Јелене Штиљановић. Епископу Алексеју саслуживао је Његово Преосвештенство умировљени Епископ канадски г. Георгије, архимандрити Нектарије (Ђурић) и Василије (Костић), свештенство и ђаконство Архиепископије београдско-карловачке у молитвеном присуствову Епископа бихаћко-петровачког Сергија и многобројног верног народа. Након прочитаног јеванђеоског зачала Архимандрит Нектарије поучио је верни народ беседом и подсетио колики је благослов имати већ деценијама у овом светом Храму Свете мошти великог Божијег угодника Светог Стефана Штиљановића да се ми можемо пред њима молити и њему обраћати и примати благослове и утеху. Прослављамо га и због примера који нам даје, даје нам могућност да следујући његовом примеру и ми сами постанемо боље слуге Божије, бољи служитељи Његове речи.

***

Овај блажени кнез Стефан Штиљановић, пореклом из српског племена Паштровића, јужно од Хума, са црногорског приморја, рођен је од православних и благочестивих родитеља и одгајен у свакој доброј науци Господњој. Још као млад показао се као веома богољубив и човекољубив и старао се да срце своје свагда има управљено ка Господу. Када је пак одрастао он је усрдно ревновао у делатном испуњавању воље Божје, којој се учио из Светог Писма. Стефан такође беше вешт и у војној вештини и срцем беше веома храбар, као што се то доцније показа у борбама са безбожним Агарјанима, то јест Турцима.

Отишавши из свог родног краја у Срем (крајем 15. или почетком 16. века), он постаде деспот Српски и доби на управу место Моровић у Срему, где од тада беше његово седиште. Праведни Стефан се и овде, као и свуда до сада, уклањаше од свакога зла и чињаше своме народу многа добра. Он себе свагда ограђиваше страхом Божјим и богољубивим човекољубљем. Беше изобилан вером православном, молитвом и милостињама, како према људима, тако и према црквама и манастирима. Иако беше опасан влашћу, он никада не заборављаше чинити правду.

Јуначки се бораше праведни Стефан против насиља турског, јер безбожни Турци све више и више нападаху на северне хришћанске крајеве и народе. Због овакве милости и човекољубивости своје, праведни Стефан би вољен од свега народа свога, и од Славонаца и Барањаца поштован као светитељ још за живота свога.

Поживевши тако чесно и богоугодно, блажени Стефан се мирно пресели ка Господу (негде после 1540. године) и би чесно погребен од своје супруге Јелене и православног народа, на брду Бунтиру изван града.

Када пак силни Агарјани наиђоше и у ове крајеве и заузеше град и место где беше погребен праведни Стефан, тада се деси следеће дивно чуло Божје. Једне тамне ноћи турски војници, на месту где је Стефан био погребен, видеше једну чудну светлост небеску како светли на оном брду. Мислећи да је ту можда скривено неко злато или сребро, Агарјани почеше копати на месту где се појави ова светлост. Копајући, они наиђоше на ковчег са телом блаженог праведника, које нађоше да беше сасвим цело и нетрулежно и из себе издаваше диван благоухани мирис.

Иако потурчењак, Амир указа част моштима хришћанина и сродника свога Стефана, те дозволи монасима да га узму са собом. Монаси узеше ковчег са моштима праведног кнеза Стефана и однеше га у манастир Пресвете Богородице звани Шишатовац, који се налази у Фрушкој Гори у Срему, где је Свети Стефан и пре живео.

Чувши за све ово, благочестива супруга Стефанова Јелена, дође одмах из Немачке у манастир Шишатовац. Поклонивши се са сваком побожношћу моштима свога светог мужа, она се затим ту замонаши добивши монашко име Јелисавета. Удаљивши се недалеко од тога места, она провођаше свој живот у молитвама и подвизима, па се после три године мирно престави у Господу и доби наслеђе са светим супругом својим у вечном Царству Небеском. Њено свето тело такође би пренето у манастир Шишатовац и ту чесно погребено.

За време Другог светског рата, због насиља и безбоштва усташког, мошти Светог и праведног кнеза Стефана пренете су из манастира Шишатовца у Београд (14. априла 1942. године), и од тада се налазе у Саборној цркви у Београду.