Његовој Саветости саслуживали су Његово Високопреосвештенство Архиепископ сарајевски и Митрополит дабробосански Хризостом, Његово Високопреосвештенство Митрополит преспанско-пелагонијски Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије Петар, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит зворничко-тузлански Фотије, Његово Високопреосвештенство Архиепископ мостарско-требињски и Митрополит захумско херцеговачки и стонско-приморски Дмитрије, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Исихије, Његово Преосвештенство Епископ шабачки Јеротеј, Његово Преосвештенство Епископ париски и западноевропски Јустин, Његово Преосвештенство Викарни Епископ новобрдски Иларион, Његово Преосвештенство Викарни Епископ липљански Доситеј, Најбогољубивији и високодостојни јеромонах Никон, изабрани Викарни Епископ јенопољски и многобројно свештенство и монаштво из више епархија Српске Православне Цркве, у молитвеном присуству државног руководства Републике Србије и Републике Српске, као и бројног верног народа.
Сећајући се мученика невино пострадалих на праговима својих кућа, благочестиви народ из свих српских крајева традиционално се окупио и испунио порту храма на црквено-народном сабору да узнесе молитве за мир, здравље и спасење са својим Патријархом, архијерејима, свештенством и монаштвом.
У својој поучној беседи у току свете Литургије Патријарх Порфирије је истакао да у Цркви, у њеној природи не постоје границе, које могу да поделе суштину и да је Црква једна и јединствена.
"И зато смо сви ми браћо и сестре сабрали управо на светој Литургији која је пројава цркве као јединства, јединства верног народа са Богом, али и јединства међу собом. И управо тај печат, ту особину или боље речено тај израз своје суштине наш народ као и Црква откад зна за себе носи и живи том суштином и куца тим откуцајима. Јер наш народа откад зна за себе, откад је свестан себе, откад броји своју историју коју знамо данас у Светоме Сави, определио се једанпут за свагда за оно што се зове Црквом и православном вером", поучио је Његова Светост.
Након свете архијерејске Литургије, уследила је литија од храма до гробља у Братунцу, где је Патријарх Порфирије код централног спомен-крста служио парастос за 3.267 убијених Срба.
Патријарх Порфирије након парастоса обратио се сабранима:
"Знајте добро, браћо и сестре, наши невино пострадали родитељи, деца, браћа и сестре, сународници, истински су мученици, а први Мученик који је невин, без икаквог греха, пострадао страшном мученичком смрћу на крсту јесте Сâм Господ и Спаситељ наш Исус Христос.
Стога су и наша браћа и сестре Средњег Подриња и Бирча својим страдањем постала налик Њему, Сину Божјем; њихова жртва и страдање поновљена је жртва и распеће Христово на Голготи овог краја на којој данас стојимо.
Ето чиме су задобили близину Христову и смелост да се моле Њему и Пресветој Богородици за нас да и ми, попут њих, будемо победници у нашим борбама, у нашим ратовима.
Али, браћо и сестре, ми данас нећемо да водимо ратове оружјем које фабрикује овај свет.
Ми хоћемо да се боримо молитвом, вером православном, хришћанским васпитањем, знањем и образовањем; врлином, добрим, милосрђем, солидарношћу, племенитошћу, саосећањем, и уопште културом утемељеном у нашем духовном наслеђу, али и исто тако и привредним напретком и благостањем.
То треба да буду наша главна оружја, а превасходни циљ наше борбе је мир. Да наш народ и сви народи живе у миру и међусобном разумевању и поштовању.
Бијемо битку за сваки напредак, за народну слогу, за јединство, али не јединство у било чему, него искључиво у добру и чињењу добра.
То су наше данашње борбе. Када војујемо у биткама за мир и будућност наше деце, чињење добра свима и свакоме јесте наш главни метод, јер када чинимо добро тада смо у миру са собом и са целим светом, тада градимо будућност како наше деце, тако и сваког другог детета, чије год оно било и како год се звало.
Само тада жртва коју су поднела наша браћа и сестре, на овим просторима пре тридесет и две године, није била узалудна иако је исувише болна", навео је, између осталог, Патријарх српски г. Порфирије.
Након парастоса званичници су положили цвеће и венце код Централног спомен-крста на братуначком гробљу.
***
Бљечево, Гниона, Осмаче, Поточари, Карно, Вијогор, Осредак, Чумавичје, Залазје, Ратковићи, Брежани, Загони, Крњичи, Сасе, Залазје, Магашиће, Јежештица, Подравање, Факовићи, Бољевићи, Бјеловац, Сикирић, Кравица, Метаљка, Рупово брдо, Брацан, Ванџићи, Доња и Горња Каменица, Глођанско брдо, Козјак, Маскалића поток, Широки пут и Трешњица само су део листе стратишта на подручју Средњег Подриња и Бирча на којима су пре више од три деценије на најсвирепији начин побијене хиљаде недужних православних Срба.Подручје Средњег Подриња и Бирча равно је највећим стратиштима српског народа, који је овде поновио завет Светог кнеза Лазара да је земаљско за малена царство, а небеско увек и довека – речи су патријарха Порфирија које је најбоље описују подвиг и страдање братуначких Срба. О размерама страдања, о плановима и спровођењу геноцида и етничког чишћења православног живља у општинама регије Бирач, о најсвирепијим злочинима за које још нико није одговарао пред судовима земаљским, детаљно сведочи извештај објављен на интернет страници Општине Братунац.