ТВ Храм

Архимандрит Никон, изабрани викарни Епископ јенопољски, у свету Бранко Цветићанин, рођен је 27. септембра 1958. године, на Крстовдан, у Каћу, од благочестивих родитеља Недељка и Марице. Основну школу завршио је у родном месту, Гимназију „Светозар Марковић“ у Новом Саду, а потом уписује Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду. У време велике духовне и егзистенцијалне кризе, на самом почетку девете деценије двадесетог столећа, тачније 21. новембра 1991. године, по призиву Господњем, студент Бранко долази у Светогархангелску лавру у Ковиљу, где постаје искушеник код духовника и настојатеља јеромонаха Порфирија (Перића). У то време јеромонах Порфирије, по благослову Епископа бачког и новосадског г. Иринеја, предводи обнову те запустеле светиње.

Млади ковиљски искушеник, заједно са тада невеликим манастирским братством, стасава у благодатној атмосфери и аскетском духу светогорских манастира. Дуга богослужења са древним византијским појањем смењује посведневи напоран рад на обнови манастирских конака и економских зграда чему доприноси свом својом духовном и физичком снагом и даровима.

Стога га после четири године, на Сретење 1995. године, по чину мале схиме монаши епископ Иринеј са именом Никон, по Преподобном Никону Радоњешком, руском светитељу из 14. века.

Монах Никон преузима дужност економа, развија их и управља економским делатностима, што битно доприноси напретку манастира. Посебан допринос даје личним ангажманом у враћању национализоване, односно бесправно одузете, манастирске имовине. То доприноси не само да манастир Светих архангела у Ковиљу постане једно од најпрепознатљивијих и најгостољубивијих манастирских заједница у Српској Православној Цркви, него и да може стабилно да се стара о Заједници за здравствену, психолошку и социјалну рехабилитацију младих људи од болести зависности Земља живих, која је основана и делује под окриљем ковиљске свете лавре.

У чин јерођакона га је рукопроизвео епископ Иринеј 13. јуна 2004. године, на празник Светог апостола Јерма, а у чин презвитера, јеромонаха, рукополаже га његов духовни отац, тада викарни Епископ јегарски г. Порфирије, на Томину недељу, 15. априла 2007. године.

У исто време, отац Никон је био један од прегалаца обнове Верске наставе у Републици Србији. Предавао је веронауку од 1994. до 2002. године у Основној школи „Лаза Костић“ у Ковиљу, дакле, шест година пре него што је Верска настава враћена у образовни систем Републике Србије. Он успоставља изузетан однос како са децом тако и са вероучитељима и другим наставним особљем, од којих су многи у оцу Никону пронашли ослонац и духовну потпору за будући рад у образовању и васпитању деце.

Због потреба мисије Цркве, 2004. године, када Епископ јегарски бива посвећен за Митрополита загребачко-љубљанског, јерођакон Никон одлази у Загреб, где као сабрат манастира Свете Петке обнавља монаши живот и посвећено ради на окупљању српске православне заједнице у Загребу. Као сабрат манастира Свете Петке водио је и духовно старање о професорима и ученицима Српске православне опште гимназије „Катарина Кантакузина Бранковић“ у Загребу. На Богословском факултету Универзитета у Београду је дипломирао у априлу текуће године.

У чин архимандрита рукопроизвео га је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије 26. јула 2024. године у манастиру Светих Архангела у Ковиљу.

На предлог Епископа бачког др Иринеја (Буловића) Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању одржаном од 14. до 18. маја 2024. године, изабрао га је за Епископа јенопољског, викара Патријарха српског.