Ова Божја угодница је рођена као Стевка Ђурчевић у Враци код Скадра 1887. године. Из родног места њена породица и многобројни Срби из тог краја бивају 1933. године протерани у Дреновац код Клине на Косову и Метохији. Од ране младости посвећује се живој љубави према Господу Христу. Мученички је пострадала од окупатора у Битољу 1945. године. Из неиздрживе љубави и радости Божје Света Стефанида је писала исповедна писма свом духовном оцу, викарном Епископу скадарском Виктору Дечанцу (Михаиловићу), која је својевремено (1963) у библиотеци Високих Дечана пронашао блажене успомене Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Трудом сестара манастира Ћелија Пиперска и дечанске братије писма су периодично објављивана у часописима, а затим обједињена у књигу Христе мој животу.
Након Свечаног дочека Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у храму Светог Димитрија Његова Светост и Архиепископ Охридски и Македонски служили су свету архијерејску Литургију а саслуживали су им: Митрополит преспанско-пелагонијски и администратор аустралијско-новозеландски Петар, Архиепископ михаловско-кошицки Георгије, Архиепископ и Митрополит зворничко-тузлански Фотије, Митрополит крушевско-демирхисарски Јован, Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, Архиепископ и Митрополит рашко-призренски Теодосије, Митрополит европски Пимен, Митрополит тетовско-гостиварски Јосиф, Митрополит кумановско-осоговски Григорије, Епископ дељадровско-илинденски Јоаким, Епископ делчевско-каменички Марко, умировљени Митроплит кумановско-осоговски Јосиф, Епископ јегарски и изабрани лондонско-ирски Нектарије, Епископ хераклејски Климент, Епископ хвостански Алексеј, Епископ новобрдски Иларион, Епископ топлички Петар, Епископ дремвитски Давид, Епископ стобијски Јаков и Епископ велички Никола.
У току свете Литургије обављен је свечани чин канонизације Свете Преподобномученице Стефаниде.