Народни музеј Србије

Ротонда у Стојнику јединствена је како по својој архитектури тако и по подним мозаицима са хришћанским заветним натписима из 4. века. Имена дародаваца основ су и за приказ мултикултурне слике Космаја, прве хришћанске заједнице на овом простору, те везе са градским центрима у околини, посебно Сингидунумом, римским Београдом. Иако је Сингидунум у то време био значајан епископски центар, друге ранохришћанске цркве на широј територији Београда, осим Стојничке ротонде, нису откривене.

У оквиру три тематске изложбене целине Римски царски рудници на Космају, Ротонда у Стојнику и Археолошко наслеђе Космаја представља се археолошки пејзаж Космаја у римско доба, римски царски рудници и основни елементи рудничке културе од 1. до 3. века, заветни подни мозаици – преплетене вербалне и визуелне хришћанске поруке – и ширење хришћанства у касноримско време, али и историја археолошких истраживања, конзервација мозаика, резултати нових истраживања и садашње стање Стојничке ротонде, које покреће важно питање очувања археолошке баштине и заштите археолошког наслеђа.

Археолошка истраживања Космаја започео је академик Никола Вулић пре више од столећа, систематским ископавањима утврђења и његове најближе околине, од 1911. до 1913. године. Упркос изузетној важности космајског подручја у римско време, као царских рудника која су снабдевала империју сребром, истраживања се настављају тек почетком 1950-их. Обнавља их Народни музеј, под руководством Миливоја Величковића, а први резултати „једне веће грађевина кружне основе с остацима мозаика" сада се у целости представљају.

Изложба се отвара поводом 18. међународног конгреса хришћанске археологије са темом Рано хришћанство између литургијске праксе и свакодневног живота, који организује Археолошки институт у Београду, у сарадњи са Народним музејом Србије, Филозофским факултетом Универзитета у Београду и Понтификалним институтом за хришћанску археологију у Риму, а одржава се од 2. до 6. септембра 2024. године у Београду.

За ову прилику приређена је и изложба Филозофског факултета Универзитета у Београду [По]дељена сећања: паганске и хришћанске сахране Ремезијане, аутора Марка Јанковића, у Малој галерији Народног музеја.

Љубитељи и сви заинтересовани посетиоци моћи ће да уживају у изложбама Народног музеја Србије до 3. новембра 2024. године.