Светом Архијерејском Литургијом у храму Светог Оца Николаја мирликијског началствовао је Преосвећени Епископ горњокарловачки господин Герасим, а саслуживали су протопрезвитер Дарко Дугоњић, презвитер Саша Лончина и протођакон Небојша Анђић.
Лепоти богослужења допринијело је појање хора парохије ријечке.
По окончању Свете Евхаристије, епископ Герасим се обратио вјерницима бејседом рекавши:
"Драга браћо и сестре данас смо у светом јеванђељу чули причу о човјеку, од рођења слијепом, који је поред пута сједио и чекао када ће доћи час да и он прогледа. Благо оном човјеку који страда ћутећи и са смирењем подноси своја страдања, са молитвом и надом у Бога да та страдања и престану. Међутим гдје ће наћи човјек узрок своме страдању? Наћиће га или у самом себи или у родитељима својим или пак у ближњим својим. Цар Давид је страдао због својих сопствених сагријешења, Ровоам је страдао због свог родитеља цара Соломона, а Свети пророци страдали су од својих ближњих, односно од оних људи који нису разумијели њихове пророчке ријечи о доласку Месије, те су их из тог разлога прогонили и убијали. Ако се још дубље загледамо, узрок нашег страдања ћемо наћи у томе што се први човјек на Земљи одрекао Бога и своје послушности Богу. Такође, разлог нашег страдања можемо наћи и у злом духу, који ће човјека заводити и призвати на њега страдање, као што је у Старом Завјету страдао Праведни Јов. Човјек страда и по човјекољубивом промислу Божијем, као што је страдао младић којега данас описује Свето Јеванђеље. Он не страда због својих гријехова нити због гријехова својих родитеља, него страда ради Славе Божије. Благо ономе човјеку који на правди својој страда! Међутим, драга браћо и сестре тешко ономе који страда због својих сопствених сагријешења, тешко ономе који живи без покајања када га Господ призове са овога свијета, јер тада вјечно страда. Бог из своје безграничне Љубави не жели смрт гријешника него стрпљиво чека да се овај покаје и да Му се врати. Велика је и безгранична љубав Божија, али не смијемо да се ослањамо само на Љубав Божију, треба да се удостојимо како би ту Љубав задобили и како Божија милост не би никада отишла са нас. Господ и јесте дао ову јеванђељску причу како би кроз њу сагледали сами себе и преиспитали наш живот молећи Господа да нас удостоји Своје Милости, а све то како бисмо се спасли и задобили Живот Вечни у Годподу Исусу Христу коме је слава и хвала у све вијекове. Амин."