Wikimedia.org

О. Оливер је током предавања нагласио потребу да српски тренери борилачких вештина очисте тренинге од зен-будистичке позадине, што укључује уклањање медитативних техника и ритуала који имају религијску далекоисточну позадину, а да заузврат додају потребне елементе православне духовности. Предавач је подсетио да већ близу три деценије постоји иницијатива српских борилачких мајстора да се на систематичан начин унесе хришћанска позадина и дух у тренинге борилачких вештина, тако што би се техника далекоисточних борилачких система задржала и по потреби модификовала, а унели елементи исихазма који се тичу умно-срдачне молитве. Наведено је, притом, да је деведесетих година прошлог века, када настаје идеја споја хришћанских врлина и борилачких вештина, та група борилачких мајстора предложила да српски тренери борилачких вештина баштине седмовековну традицију која потиче од светог Деспота Стефана Лазаревића, врхунског државника, витеза и дипломате, првог хришћанског витеза на списку Реда змаја, који је притом, у једном ширем смислу, био први српски борилачки мајстор.

Предавач је посебно истакао пример протојереја-ставрофора Војислава Билбије, карате шампиона и свештеника који је главни координатор синодалног Програма духовног вођења тренера борилачких вештина и пионир на пољу покушаја христијанизације борилачких система Далеког истока (у Србији су то углавном карате, џудо, аикидо и теквондо). О. Оливер је подсетио да је о.Воја Билбија преко свог карате клуба у Ротердаму, у коме се тренинг организује управо на поменутим исихастичким принципима, извршио специфичан вид мисије и привео један број Холанђана православној вери, те да су они сада литургијски чланови наше црквене заједнице у Ротердаму.

У другом делу предавања о. Оливер се осврнуо на проблематику страсти које нападају вежбаче борилачких вештина, међу којима су посебно изражене гордост, сујета и гнев, и навео како би се требало борити против тога, наводећи стицање врлина смирења и кротости као циљ у тој унутрашњој борби, која је увек најтежа. Навео је и пример Немање Мајдова, српског репрезентативца у џудоу и његове чудесне приче о томе како је постао светски првак, у којој се види снага молитве Богу, од кога и добијамо сву силу. На крају, предавач је своје предавање закључио поруком да је највећи борилачки мајстор онај који је успео да победи себе, односно да загосподари својим страстима и постане врлински човек Божији који конфликтне ситуације решава без физичке борбе, речју и смирењем.

После предавања је настављен разговор на разне теме, међу којима је главна била тема породице и васпитања, будући да су предавању присуствовали и родитељи деце која тренирају у карате клубу „Младост“. Предавач је те вечери посебно истакао улогу професора и тренера у обликовању младих људи, осврнувши се на своје лично животно искуство.

Предавању је присуствовао и мошорински парох, о. Срђан Јанковић.