На Свету и Велику среду, 7/20. априла 2022. године, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан у заветном спомен-храму Светог Саве на Врачару, служиo je свету Тајну јелеосвећења. Преосвећеном владици Стефану саслуживалo je братство светосавске светиње на Врачару, уз молитвено учешће великог броја сабраног народа Божјег.
* * *
Поред Евхаристије и крштења, јелеосвећење се сврстава међу најстарије свештенорадње, односно свете тајне у Цркви. Богоустановљеност ове свете тајне се доводи у везу са два одељка из Светога Писма: Мк 6, 13. и Јак 5, 14-15. Већ на почетку своје апостолске мисије свети апостоли „помазиваху уљем многе болеснике, и исцјељиваху“ (Мк 6, 13). А да исцељивање болесника није била привилегија само апостола, већ да је оно од самога почетка постала литургијском праксом Цркве сведочи Апостол Јаков у својој Саборној Посланици, обраћајући се хришћанима из „дванаест племена расијаних по свијету“, и подстичући их речима: „Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње“ (Јак 5, 14). Имајући у виду да се болест сваког појединца, као и грех, тиче целокупног тела Заједнице, јер по Апостоловим речима: „ако страда један уд, с њим страдају сви удови (тела) “ (1Кор 12, 26), црквена свест је изградила такав однос према болесницима да је чин молитвеног посредовања за њихово оздрављење сматрала светом тајном, како, по речима истога Апостола, не би било „раздора у тијелу, него да се удови подједнако брину један за другога“ (1Кор 12, 25). Управо из тог разлога је Апостол Јаков, први епископ Јерусалима, „матере светих Божијих Цркава“, саветовао да се за болеснике позивају презвитери црквени и да се моле над њима, те да их „помазују уљем у име Госпоње“, са уверењем да ће „молитва вјере спасти болесника, и подигнуће га Господ; и ако је гријехе учинио, опростиће му се“ (Јак 5,15).