У периоду под турском влашћу, наручиоци предмета примењених уметности били су из различитих друштвених слојева. Осим монашких заједница, епископских средишта и појединих црквених великодостојника, наручиоци производа за цркву били су и богатије породице и појединци, којима је друштвени статус омогућавао да буду донатори тако скупоцених предмета. У ризницама српских манастира сачувани су бројни предмети намењени богослужењу, који су израђени од дрвета, метала и текстила, а сачуван је и велики број књига, чије су корице понекад украшаване изузетно вешто изведеним оковима.
Српске златарске радионице су се налазиле у већим насељима као што су Смедерево, Београд, Пећ, Призрен, Ужице, Чајниче, Сарајево и Мостар. Осим ослањања на средњовековну српску и византијску традицију, и даље се може приметити и утицај запада, али и исламске уметности. Утицаји су се огледали на облицима, техници и начину израде. Нека дела примењених уметности која су настала у овом периоду су по раскоши и вештини обраде готово надмашила лепоту средњовековних радова.
Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.
У емисији учествују:
Др Миљана Матић, историчар уметности
Др Небојша Шулетић, историчар
Мср Биљана Цинцар Костић, историчар уметности