Почевши од средине 15. века, па све до обнове Пећке патријаршије 1557. године, сачуван је веома мали број сликарских дела. Разлог томе је што су ратови и даље вођени у неким деловима некадашњих српских земаља, као и то што је умањен број могућих ктитора, па за сликаре није било много посла. У обнови уметничког стварања предњачиле су области на југу у којима се усталила турска власт, а економске прилике поправиле.
Обнова Пећке патријаршије није била само значајни политички чин тога времена, који је удахнуо српском народу поновну веру у слободу, и утицао на јачање националног идентитета, већ је био и значајна прекретница за уметност тога доба. Патријарх Макарије духовни и световни поглавар српског народа је утицао на обнову цркава, али и поспешио златарску, преписивачку и иконописачку делатност. При седишту у Пећи формирана је школа у оквиру које се на самом почетку истичу имена зографа Андреје и зографа Лонгина, а затим и још неколико сликара који ће ту стварати у наредним деценијама.
Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.
У емисији учествују:
Др Небојша Шулетић, историчар
Проф. др Оливер Томић, историчар уметности
Др Миљана Матић, историчар уметности
Др Кристина Милорадовић, историчар уметности