Долазак Турака није зауставио уметничко и градитељско стварање. Обнављани су стари храмови, али су грађени и нови, нарочито на подручјима на којима до тада није било православних храмова или оно што је затечено, није задовољавало нарасле потребе црквеног и духовног живота. Из овог периода поменућемо фрушкогорске манастире Крушедол, Гргетег и храм у старом Сланкамену, затим манастире у Овчарко-кабларској клисури, али и Ајдановац и Јашуњу у јужној Србији. У том периоду се граде и обнављају и манастири у Црној Гори као што су Пива и Света Тројица код Пљеваља, затим у Босни и Херцеговини Ломница, Папраћа, Тавна, Озрен, Моштаница, Рмањ и Гомионица. Обновљени су и далматински манастири Крупа и Крка, а током тог периода монаси манастира Крке оснивају манастир Гомирје у Горском Котару, а монаси манастира Драговића манастир Грабовац у данашњој Мађарској.
Иако дела ове епохе српског градитељства нису на уметничкој висини својих великих узора, она су уметнички израз једног времена. Угледање на средњи век, изгледало је као једина могућност за очување уметничког живота, а тако настала дела представљају продужетак средњовековне традиције.
Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.
У емисији учествују:
др Небојша Шулетић, историчар
доц. др Небојша Станковић, архитекта и историчар уметности
др Кристина Милорадовић, историчар уметности