Важно место у оживљавању црквеног живота су имале иконе које су израђиване за цркве и манастире широм великог подручја под јурисдикцијом Пећке патријаршије. Стваралаштво српских аутора у том периоду, показује значајан ниво програмске и стилске самосталности. У овом периоду посебно се истичу теме у вези са светим Србима, а најбројније су представе везане за Светог Саву и Светог Симеона Српског. Разлог томе је свакако било и очување православља и националног идентитета.
У овом периоду стварали су бројни иконописци, различитог образовања и сликарске вештине. Осим Георгија Митрофановића, током 17. века истичу се и сликари кир Георгије и зограф Козма, Андреја Раичевић, али и тројица сликара Јован, Радул и Димитрије, који су учили директно један од другог и код којих можемо да пратимо један стилски ток. После ових сликара, а након Велике сеобе, улази се у раздобље иконописа 18. века, које нам постепено доноси нове стилске утицаје из западне уметности.
Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.
У емисији учествују:
Проф. др Зоран Ракић, историчар уметности
Др Миљана Матић, историчар уметности
Др Кристина Милорадовић, историчар уметности