ТВ Храм

Обновом Пећке патријаршије јачала је тежња за очувањем наслеђених традиција, националне свести и идентитета. Скрипторијуми раде и упркос појави штампарија, тешким приликама и условима. Низ нових радионица појављује се у северозападним крајевима. Важно преписивачко средиште у то време био је Хиландар, а крајем 17. столећа као важан писарски и илуминаторски центар издваја се манастир Рача на Дрини.

Сликани украс српских рукописних књига 16. и 17 века, је у свим својим основним елементима прихватио тековине илуминације из времена државне независности. Сликари окупљени око патријарха Макарија, а потом и патријарха Пајсија, допринели су процвату уметности. Они осим фресака и икона изводе и илуминације у рукописима, па су нам тако сачувани радови сликара Лонгина, Андрије Раичевића и сликара Јована.

О лепоти ових рукописа насталих у периоду под Турском влашћу, сведоче нам књиге које се данас чувају у библиотекама наших манастира, али и библиотекама широм света где су стигле различитим путевима. Велики број ових књига сачуван нам је данас и у Музеју Српске православне цркве у Београду. У овом периоду највише су украшавана Четворојеванђеља, Псалтири и Служабници. Из овог периода су нам остали сјајни примери попут Крушедолског Четворојеванђеља, Каранског Четворојеванђеља, Шестоднева и Хришћанске иконографије Козме Индикоплова, Псалтира Гаврила
Троијчанина и др.

Књиге су биле изузетно вредне, па се дешавало да накнадно као украс или заштиту добију кожни увез или оков за који је кориштено злато и сребро, украшено орнаментима или композицијама, али и драгим и полудрагим камењем, седефом, емајлом и слоновачом.

Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.

У емисији учествују:
Проф. др Зоран Ракић, историчар уметности
Др Миљана Матић, историчар уметности