Краљевина Југославија је настојала у међуратном добу да ојача српски православни корпус на Косову и Метохији притом не угрожавајући ничију личну имовину или слободе других народа и религија. Однос Комунистичке партије Југославије у међуратном периоду према српском народу био је негативан. Настојали су на све начине да свој политички курс управе против српских националних интереса. Положај Срба на Косову и Метохији био је веома тежак у време СФР Југославије.
Није схватан као примаран, а у суштини је било питање првог реда и од есенцијалне важности што су каснији догађаји и показали. У књизи Нова историја српског народа, коју је приредио српски историчар Душан Т. Батаковић, пише: "Косово и Метохија је најпре било аутономна област у саставу Србије 1946, да би по Уставу од 1963. добило статус аутономне покрајине какав је од 1946. имала Војводина." Модел национал-комунизма, зацртан уставним амандманима 1968, међу Албанцима на Косову и Метохији био је схваћен као дуго очекивана прилика за коначни обрачун са Србима.
Незадовољство растућом економском кризом праћеном великим демографским бумом, млади Албанци су, захваћени идеолошком индоктринацијом, пренели у раван националног незадовољства. Историчар Душан Т. Батаковић је нашисао: "Демонстрације Албанаца на Косову и Метохији у новембру 1968, започете на национални празник суседне Албаније нису захтевале политичке реформе него су биле уског националног карактера. Клицало се албанском диктатору Енверу Хоџи и узвикивало: "Смрт српским угњетачима. Демонстрације су сузбијене интервенцијом војске и полиције, али је после нормализације односа са Албанијом већина захтева Албанаца била уграђена у решење Устава из 1974."
Неколицина српских комунистичких руководилаца који су упозорили да политика фаворизовања Албанаца на КиМ имати за последицу дискриминацију и прогоне Срба, као што су Добрица Ћосић и Јован Марјановић били су смењени 1968. године да би почетком седамдесетих били смењени и локални комунисти и Срби и Турци који су се супротстављали Титовом и Кардељевом моделу национал-комунизма, по Уставу из 1974.
Када је власт на Косову и Метохији предата албанским комунистима, почела је систематска дискриминација Срба који су били приморани да се исељавају због сталних пририсака албанских структура у локалној власти као што су партија, судство, полиција, привреда и албанског становништва. Положаји у привреди, судству и полицији додељивани су албанским кадровима, а Србима је, по федералном кључу, било олакшано исељавање, предности при запошљавању у централној Србији. О положају српског народа у периоду од 1974. до 1989. године у емисији Час историје разговарали смо са др Петром Ристановићем са Института за српску културу Приштина - Лепосавић.
Уторак, 15. април 2025. од 20:30 часова.
