Саборски одбор Српске православне цркве, на челу са митрополитом и патријархом Георгијем Бранковићем, поручили су од, тада већ славног сликара Павла Паје Јовановића, монументалну историјску композицију, која је требало да буде изложена на Миленијумској изложби у Будимпешти 1896. године. Слика Велике сеобе је требало да послужи легитимизацији српских захтева за верску аутономију и делимичну самоуправу у Аустроугарској, али није испунила очекивања патријарха. Иако су измене урађене релативно брзо, слика није завршена до изложбе. У исто време, Јовановић је урадио још једну мању слику, односно скицу, истог композиционог склопа, али према својој првобитној замисли. Постоје још две верзије слике, као и већи број олеографских репродукција. Ова слика представља визуелно сведочанство о важном историјском догађају, али уједно и прича причу о настајању једног уметничког дела и историјским приликама времена у ком је настало.

Аутор емисије: Сњежана Орловић

Текст читала: Драгана Кауцки

Монтажа: Марија Миланов