Бесан због догађаја у Београду од 27. марта 1941. године, фирер Немачког рајха, Адолф Хитлер сазвао је хитан састанак у Берлину и на лично инсистирање наредио да се у дело спроведе "Директива број 25" о нападу на Краљевину Југославију. Посебно се залагао за бомбардовање Београда иако је био проглашен за отворени и небрањени град. Нацистички вођа изразио је решеност да се Југославија разбије и војнички и као држава, не чекајући могућу изјаву лојалности нове владе.
Општи напад на Југославију ишао је из два правца: Ријека – Грац и са простора око Софије. Напад на Југославију почео је у раним јутарњим часовима 6. априла 1941. године без претходне објаве рата. Најтежа разарања доживео је главни град Краљевине. Храбро држање југословенских пилота није било довољно да заустави многобројнију агресорску авијацију. Немачки бомбардери нису бирали циљеве. Поред војних и саобраћајних, бомбе су масовно падале на цивилне објекте, стамбене блокове, куће и болнице.
Запаљивим бомбама погођена је зграда Народне библиотеке у којој је изгорео цео књижни фонд у коме се налазило неколико хиљада уникатних рукописа и средњовековних докумената непроцењиве културне и историјске вредности. На крају, војска је поделила судбину своје државе. Краљевска војска је потписала капитулацију. 17. априла 1941. године. Након капитулације Југославије, Адолф Хитлер и Бенито Мусолини су заједно са својим савезницима раскомадали земљу у један мозаик повезаних, окупираних и наизглед независних области.
Тај нови систем већ након првих дана окупације састојао се у бесомучном малтретирању православног српског становништва, његовом преверавању, мењању идентитета, или што је било најстравичније и најчешће, од безобзирног лишавања живота својих дојучерашњих комшија, пријатеља и кумова. Погром Српске Православне Цркве пратио је и погром њене пастве. Велики број народа нашао се у градовима Србије. Краљ Петар II Карађорђевић и Влада Краљевине Југославије нашли су се у избеглиштву, а велики број војника одведен је у заробљеништво.
Народ је економски био измучен. Црквени великодостојници били су на свакодневном удару физичког и сваког другог насиља. О страдању српског народа 1941. године у емисији Час историје говорили су докторанд на Филозофском факултету у Новом Саду, Милица Мољски и ђакон Будимир Кокотовић.
Уторак, 8. април 2025. од 20:30 часова.
