Неправедно оптужена за учешће у Сарајевском атентату, Краљевина Србија је била приморана да брани своју самосталност и слободу у наметнутом рату од стране Аустроугарске. Према броју погинулих, Србија је била на првом месту са око 1.250.000 мртвих. У Другом светском рату српски народ је доживео велико страдање. 

Након краткотрајног Априлског рата 1941. године, Краљевина Југославија је капитулирала. Њена територија је подељена на окупационе зоне које су контролисали Немачка, Италија, Мађарска, Бугарска, Независна Држава Хрватска, Велика Албанија. На мети се одмах нашао српски народ. Одмах по проглашењу НДХ 1941, Срби су стављени ван закона; уклоњени су из државне службе, ограничено им је кретање, забрањена употреба писма, укидане православне верске школе, забрањено штампање српских књига. 

Почело се са уништавањем трагова српске прошлости. Први на удару били су православни свештеници, српски прваци и интелигенција. Широм Србије, од Београда до Ниша, немачка управа је образовала логоре за Србе, Јевреје и Роме. Највећа стратишта била су у Београду, у логорима на Бањици и на Сајмишту, и у Нишу. До данас нису утврђене прецизне цифре о броју страдалих Срба у Другом светском рату. 

Никада нису све жртве пописане. Грубе процене говоре о бројкама преко 1.700.000 страдалих. Дубок ожиљак на души оставио је и братобилачки рат. Подељене и завађене породице, уништена културна и духовна баштина, разрушена индустрија и путна инфраструктура, спаљене куће и неколико десетина хиљада Срба који су заувек напустили Југославију биланс су Другог светског рата на овим просторима. О култури сећања и борби против политике заборава у емисији Час историје говорили су ђакон Александар Аздејковић, Црква Св. апостола Вартоломеја и Варнаве, Раковица и историчар Никола Милошевски, Музеј жртава геноцида, Београд.
  
Уторак, 11. март 2025. од 20:30 часова.
Камера: Миодраг Мићић
Реализација: Марија Лечић
Аутор: Сава Самарџић
Главни и одговорни уредник: Душан Стокановић
Продукција, ТВ Храм, март 2025. године