Ове значајне српске историјске области, запоседају Арбанаси, који под османском влашћу стичу огромна права. У времену од Првог српског устанка до Берлинског конгреса простор Старе Србије био је захваћен племенском анархијом. Албански бегови наметали су бројне нове дажбине хришћанима, а одметнуте чете башибозука несметано су харале и пљачкале небрањена српска села. Уцене, отмице девојака, убиства и спаљивање кућа, одсуство сваке сигурности. Све је то чинило свакодневицу Срба на овим просторима. Архимандрит манастира Високи Дечани Серафим Ристић ово стање забележио је у књизи „Плач Старе Србије“. Стање се по Србе посебно погоршава у време деловања Албанске лиге основане 1878. године у Призрену и након Берлинског конгреса када се на простор Косова и Метохије усељава преко 30.000 Арбанаса. Против Срба био је и султан Абдулхамид II, али му је у склопу притиска на Србију помагао и бечки двор. Услед терора, простор Старе Србије од 1878. до 1912. године напустило је према проценама демографа око 400.000 Срба. Поред овога, насилна исламизација читавих села учинило је да у овом раздобљу буде нарушена етничка равнотежа између Срба и Арбанаса. Почетак политичког окупљана Срба омогућило је оснивање Богословије у Призрену 1871. године коју је на своје име отворио и финансирао трговац Сима Андрејевић Игуманов. Посредством Богословије обновљен је свештенички кадар, обнављају се школе у већим српским местима, а успостављена је и стална веза са владом у Београду. Србија успева да уз помоћ Русије отвори српске конзулате у Скопљу, Битољу, Призрену и Приштини одакле је боље могла да помаже Србима, мотри на понашање османских власти и албанаца као и да подстиче четничку акцију која почиње крајем 19. века. Након Младотурске револуције 1908. године на тлу Турског царства настаје Српска демократска лига која се залагала за пуна права српског народа. Већ наредне године рад свих политичких организација нетурских народа је забрањен. Уз то забрањено је српско име и употреба ћирилице. Број Срба се током 19. века преполовио док се број Арбанаса удвостручио. Стање за све хришћанске народе постало је неиздрживо. Скори расплет таквој ситуацији донели су ослободилачки Балкански ратови. О узроцима, почетку и значају четничке акције у Старој Србији и Македонији, односу Великих сила, устанку Арбанаса, сукобу балканских држава око територија у емисији Час историје говорили су историчари проф. др Урош Шешум и др Владимир Вучковић.