
– Вели апостол Павле да онај који не једе мрсну храну, не презире и не осуђује оне које једу, јер ако се ми уздржавамо од одређене хране и испуњавамо одређена правила поста, а презиремо оне који су поред нас и осуђујемо их, већ знамо шта је то. То је оно што је веома добро и пластично описано на примерима многих фарисеја који су испуњавали закон – требало је да испуњавају и то је било исправно – али погрешно је било што су хтели потврду и похвалу овде и сада и чак есхатолошку награду, тј. очекивали су награду од самог Бога. Нису доживљавали исправан начин живота као нормалан пут, као нешто што се подразумева, него су то чинили да би се хвалили и преузносили тиме у односу на друге. Дакле, важно је да имамо исправан став у односу на пост, да то видимо као духовну вежбу, а не као циљ; да то видимо као испуњавање закона Божјег и као одговор на љубав Божју, као израз наше личне потребе, као израз и потврду своје љубави према Богу и према ближњима – поручио је патријарх Порфирије, чију беседу уцелости моете прочитати ОВДЕ.
На крају свете Литургије Светејши Патријарх г. Порфирије је упутио још једну очинску поуку:
– Нека је на здравље и спасење, браћо и сестре, молитва и свето Причешће. И још једанпут да поновимо: данас је Недеља праштања, почиње сутра Велики пост, Велика четрдесетница. Нека је благословена Богом, да буде свима на спасење, на духовно обновљење и духовни преображај како бисмо дошли у радост Васкрслог Господа нашег Исуса Христа. Позвани смо да једни другима праштамо, јер то је и громогласна порука данашњег Јеванђеља: ако ми не опростимо једни другима, хоће а не може да опрости Господ нама. Не може, јер смо се ми затворили у себе и свој егоизам. Зато праштајмо једни другима. Молим вас да опростите сви најпре мени на било којој речи или делу који су на било који начин озледили, помутили, повредили било кога; да опростите свој браћи епископима; да опростите клиру и свештенству; да се молите за нас и, најпре, за најгорег и најгрешнијег од свих – мене; као што, будите уверени, први ја, а и сва браћа епископи и сав клир Цркве наше, се моли за све вас. Да Богом свима све буде просто и да сви будемо једно! Да овај свет осмислимо Христом, а да овај пост који предстоји буде испуњен најпре нашим покајањем, да буде испуњен молитвом, да буде испуњен праштањем, да би заиста на крају, славећи Васкрсење Христово, Његову победу над нашим непријатељима који се зову смрт, грех и ђаво, да би Његова та победа била наша победа и да бисмо ми у њој учествовали, јер она то по себи јесте. Опростите и нека Бог свима прости, и вама овде сабранима, и пуноћи наше Цркве, као што још једанпут молимо и пуноћу наше Цркве да прашта на свему нама. Нека је благословен предстојећи пост!
Светејшем Патријарху су саслуживали: преосвећена господа викарни епископи хвостански Алексеј и новобрдски Иларион; протојереји-ставрофори Радивоје Панић и Јовица Вићентијевић; протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; протојереји Иван Штрбачки, Ненад Јовановић, Ненад Калем, Драган Шовљански; јереји Дејан Вујић, Борислав Петрић, Бранислав Кеџић, Мирослав Васић, Далибор Стојадиновић, Павле Матулић и Немања Калем; протођакони Драган Радић, Радомир Врућинић и Младен Димитријевић; као и ђакон Василије Перић.
Новорукоположени свештеник Немања Калем је рођен 29. маја 1984. године у Мостару од родитеља Његослава и Миланке Калем. Основну школу је завршио у Котору, а Богословију Светог Петра Цетињског у Цетињу завршава 2003. године. Основне академске студије на Православном богословском факултету у Београду успешно је завршио 2008. године. Исте године уписао се на специјалистичке академске политиколошке студије религије на Факултету политичких наука у Београду, где је 2013. године одбранио специјалистички рад на тему „Македонски раскол у Српској Православној Цркви“ са највишом оценом и стекао звање: специјалиста политиколог из области политиколошких студија религије. У међувремену, 1. септембра 2012. године, на предлог Патријарха српског Иринеја, уз сагласност блажене успомене Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, као надлежног архијереја, Свети Архијерејски Синод га поставља за професора-приправника Богословије Светог Саве у Београду, а следеће године, 26. септембра, с обзиром на то да је магистрирао на Факултету политичких наука у Београду и за професора те Богословије. Исте године ступа у брачну заједницу са Драганом Симеуновић из Гуче. На Јовандан 2016. године у цркви на Централном гробљу у Београду рукоположен је у чин ђакона. Исте године је постављен на место хонорарног ђакона при храму Покрова Пресвете Богородице у Београду.