Током Првог српског устанка 1804-1813. године Србија је од заосталог османског пашалука постала држава са постављеним темељима државно-управног апарата. На челу устаничке државе налазио се вожд Ђорђе Петровић Карађорђе. Током ратних година у надлежности Народне скупштине било је доношење одлука о рату и ратним плановима, преговори са османским властима, порези, избор војних и световних власти, доношење закона. Устаничке старешине под вођством Карађорђа 1805. оснивају Правитељствујушчи совјет - као централни орган власти у устаничкој Србији на челу са протом Матејом Ненадовићем. Након слома Првог српског устанка народ, многе српске старешине одлазе из Србије. Народ је био изложен страховитој турској одмазди и злостављању. Поново је заведен феудализам. Након гушења Хаџи Проданове буне 1814. године, Сулејман-паша брутално се обрачунао са побуњеним народом. У немогућности да више трпи зулум кнез Милош Обреновић 1815. године подигао је Други српски устанак. Након сјајних победа српске војске село се за преговарачки сто са Марашли-али пашом. Договорен је престанак ратних дејстава, амнестирани су учесници устанка, у Београду је отворена Народна канцеларија као највише административно и судско тело коју је чинилио 12 српских кнезова, а предвиђено је и плаћање умерених пореза. Успостављање централизоване монархије било је неопходно у устанку и каснијим годинама борбе за аутономију. Међутим, власт кнеза Милоша све је теже падала државним чиновницима које он често сматрао својим слугама. Недостатак закона, сигурности за имовину и личне безбедности, као и принудни рад подстицали су незадовољство и у народу. Проширивање аутономије, кнез Милош спроводио је вештим маневрисањем на два плана. У Србији је гвозденом руком учвршћивао своју власт и сламао сваку оппозицију спречавајући и гушећи нове побуне. Након Милетине буне из јануара 1835. године, против самовоље кнеза Милоша којој су се прикључили Аврам Петронијевић, кнегиња Љубица и кнежев брат Јеврем, Народна скупштина сазвана у Крагујевцу на Сретење исте године донела је први устав у модерној српској историји. Тада је Србија добила и заставу црвено-бело-плаве боје. Укинут је феудализам. Аутор устава који је живео тек нешто више од месец дана био је кнежев секретар Димитрије Давидовић. Он је 1834. године у Крагујевцу покренуо Новине Србске, први штампани лист у Србији. О значају Српске националне револуције 1804-1835. године, борби за независност српског народа, српском сељаку, правном уређењу и Уставу, односу са Великим силама, у емисији Час историје говорио је историчар са Филозофског факултета у Београду, проф. др Милош Ковић.
Уторак, 18. фебруар 2025. од 20:30 часова.
Камера: Миодраг Мићић
Реализација: Небојиша Мишевић
Аутор: Сава Самарџић
Главни и одговорни уредник: Душан Стокановић
Продукција, ТВ Храм, фебруар 2025. године
