Епархија далматинска„Данас смо се окупили на овом светом месту да бисмо прославили празник првоврховних апостола који су раширили Реч Божју и јеванђељску науку широм Европе. Они су први донели ту благу вест која је доспела и на наше просторе још у то давно доба, а ми смо је задржали до дана данашњег. Свети апостол Петар је био риболовац који је живео обичним животом, док је Свети апостол Павле био изузетно учен човек и то нам је управо доказ да Бог, када бира оне који ће сведочити Реч Његову, то чини само по срцу, а не према томе ко је из ког сегмента друштва. Господ је њих изабрао да светом шире Јеванђеље, али и да за њега пострадају. Свети апостол Петар пострадао је на крсту, покушавајући да се саобрази Господу, али је сматрао да није достојан да умре на исти начин као Господ наш Исус Христос, па је разапет наопако, са главом на доле, а Свети апостол Павле је, као грађанин Римскога царства, посечен мачем.
На периферији Рима постоји један самостан који се зове Три фонтане, јер по предању, ту где је пострадао апостол Павле, на местима где је његова глава три пута дотакла тло настала су три извора која до дана данашњег теку и ја сам имао прилике да се напијем са њих и да се помолим Господу на том великом месту где је пострадао апостол народа, како га зову, који је походио и наше просторе и послао свога ученика Тита у Далмацију да проповеда Јеванђеље Господње. Зато ја често умем да кажем на нашим епископским сабрањима да је наша мила Далмација, ова земља у којој ми обитавамо и чекамо Царство Небеско, једина земља у српскоме народу која је поменута на страницама Библије, драга браћо и сестре. Наши славни преци који су живели на овим просторима на моге начине имају директну линију до самих апостола и вера коју ми данас чувамо сеже чак до тога доба када су апостоли ходили земљом и сведочили Јеванђеље.
Управо због тих наших славних предака ми треба да се трудимо, да им будемо достојни наследници, да често долазимо у цркву и молимо се Господу, да будемо свесни колико смо пред Њим мали и да нам је за све потребна Његова помоћ и утеха. Треба да знамо да је Он онај који, како то каже апостол Петар 'није далеко ни од кога од нас', већ онај који нас воли и та љубав којом нас Бог обасипа и благосиља је разлог због којег је Он дао Сина свога Јединородног да преузме на себе све слабости наше, да за нас пострада и да нас искупи кроз своју жртву, па да и ми постанемо мала браћа Христова. Да бисмо постали и ми деца Господња пресудно је да се бринемо о својим ближњима, јер нам је узалуд и долазак у цркву ако не размишљамо о онима који су унижени и немају никога да се о њима брине, који живе у нашим крајевима сами, јер су им деца далеко. За нас, хришћане, такође је важно да се молимо и за непријатеље наше, јер та љубав коју можемо да искажемо пред Господом је оно по чему ће нас препознати да смо истински ученици Његови. Најбитније од свега је да будемо људи, како је говорио наш свети патријарх Павле и да никоме не чинимо зло, јер само тако ћемо моћи достојно да изађемо пред лице Господње.
Данас имамо још једну радост, драга браћо и сестре, а то је рукоположење ђакона Милана Грубића у чин свештеника. Он ће, када за то дође време, постати ђеврсачки парох, онај који ће вам сведочити Јеванђеље, а вас бих замолио да се, као што смо се данас помолили за њега и даље молите да његов пут буде достојан свих оних свештеника који су служили у овоме светоме храму, да он буде њихов достојан наследник који ће вас учити Речи Господњој“, рекао је владика Никодим, који је пожелео свима срећан празник и честитао породици новог свештеника.
