ТВ Храм

Обновљена Пећка патријаршија, је успела да под своје окриље окупи све Србе. Имала је надлежност и над Србима у областима под хабзбуршком и млетачком влашћу. Ово постаје јасно када се погледа мапа рада фрескописца и иконописца Георгија Митрофановића великог уметника, свестране и изузетне обдарености, образованости и продуктивности. Он је своја дела оставио пре свега у манастиру Хиландару чијем братству је припадао, али и у манастирима Студеници, Пећи, Добрићеву, Морачи, Завали, па све до манастира Крупе у Далмацији, који представља најзападнију тачку његовог рада. Георгије Митрофановић је сликар препознатљивог рукописа, а стил свог рада изградио је, на пребогатом фонду домаћег, како старог тако и новијег сликарства, али је приметан и утицај италокритског сликарства.

После турске окупације, преко венецијанског тржишта пристижу на Балкан иконе италокритских радионица, али оне долазе и преко Атоса и Метеора. У приморју раде и путујући чланови школа. Ове иконе су поручиване за бројне храмове, али и за приватне поручиоце, па их је до данас сачуван прилично велики број. 

Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.

У емисији учествују:

Др Небојша Шулетић, историчар

Проф. др Оливер Томић, историчар уметности

Др Кристина Милорадовић, историчар уметности