Свети апостол Онисим

Један од Седамдесет. Би роб Филимона, човека богата и угледна у граду Колосају у Фригији, но погрешио нешто своме господару и побеже у Рим где чу Јеванђеље од апостола Павла и крсти се. Па како је апостол Павле и Филимона раније био привео правој вери, то он измири ову двојицу, Филимона и Онисима, господара и роба, написавши нарочиту посланицу Филимону, један од најдирљивијих писаних састава који уопште постоје у Светом Писму. "Молимо те", пише апостол Филимону, "за чедо моје Онисима, којега родих у оковима својим... Јер можда се зато и растаде с тобом за кратко да га добијеш за вјечност, не више као роба, него више од роба, брата љубљенога..." (Фил 1, 10 и 15-16). Тронут овим писмом Филимон заиста прими Онисима као брата ослободивши га робовања. Доцније Онисим буде постављен за епископа од самих апостола и прими Ефеску столицу по смрти апостола Тимотеја. То се види из посланице Игњатија Богоносца. У време Трајановог гоњења Онисим већ као старац би ухапшен и у Рим доведен. Ту је одговарао пред судијом Тертулом, тамновао и најзад посечен био. Тело његово узе нека богата жена, стави у сребрни ковчег и чесно сахрани 109. године.

Тропар (глас 3):

Апостоле Свети Онисиме, моли Милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.

Преподобни Евсевије

Пустињак сиријски. Најпре се подвизавао под руководством светих мужева, а доцније удаљио и осамио у пустињи. Хранио се искључиво биљном храном. Чак ни воћа није окушао. Све време проводио у отвореном простору на молитви, трпећи сваку непогоду времена. Доживео старост од 95 година и мирно се упокојио у Господу 440. години.

Онисим преславни ко роб живот поче, 
Ко апостол Христов и мученик доче. 
Безакони Тертул пита га за име. 
- Хришћанин ми име, Онисим презиме. 
- Да ли си слободњак, или роб некога ? 
- Роб бих Филимонов, сад роб Христа Бога. 
- За какву те цену Филимон продаде? 
- Крв своју за мене Господ Христос даде. 
- Реци, поштујеш ли државне богове? 
- He видим богове но само кипове 
- Животиња разних, све кипове мртве: 
Вола волу, видим, приносите жртве, 
Овна овну тако, тице ћуковима — 
Животиње живе мртвим скотовима. 
Живље мртвијима, јаче слабијима. 
He, ja сe не клањам таквим боговима! 
Но Господу Живом, Господару моме 
И Творцу, Тертуле, и моме и твоме. 
- Тертул сe наруга Божијем човеку, 
Нареди да мачем главу му посеку! 
Власници над телом посекоше главу, 
Ал' не посекоше ни душу ни славу. 
Оста славно име — свети Онисиме — 
И небо и земља да се диче њиме. 

РАСУЂИВАЊЕ

За свакога човека драгоцен је мир душевни. Код оних који су стекли мир душевни, тело може бити непрестано у покрету, у раду, у муци, али душа њихова, приљубљена Богу, остаје увек у непоколебљивом миру. Св. Серафим Саровски учи: "Треба се старати свим начинима, да се одржи мир душевни. Не узмућивати се увредама од људи. Зато је нужно по сваку цену уздржавати се од гнева, и помоћу стражења (над самим собом) чувати ум и срце од непристојних покрета... За очување мира душевног потребно је такође избегавати осуђивање других. Неосуђивањем и ћутањем мир душевни се да сачувати. Када се човек налази у таквоме стању, он добија божанска откровења. Да би се човек пак сачувао од осуђивања других, мора стражити над самим собом; не сме ни од кога примати недуховних мисли, и треба да је према свему (светскоме) мртав. Ми морамо неуморно чувати срце своје од непристојних помисли и утисака (Приче 4, 23). Од сталног стражења над срцем, у срцу се рађа чистота, у којој се види Господ, по речима вечне истине: блажени чисти срцем, јер ће Бога видети (Мат. 5, 8)." 

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Господа Исуса као путника и то: 
1. како се путујући замара, зноји, гладни и жедни ради спасења мога, твога и свих људи, 
2. како се и ноћу труди за спасење моје, твоје и свих људи, 
3. како на свима путовима мисли, брине и жели спасење мени, теби и свима људима. 

БЕСЕДА

о верном народу и неверним старешинама 
Кад дође Христос, 
еда ли ће више чудеса чинити него овај што чини? (Јов. 7, 31) 

Господ Христос чињаше чудесна дела пред свима, и сви видеше, али сви не вероваше. Народ виде чудеса Његова и поверова у Њега. Слуге чуше речи Његове и повероваше у Њега. А вође народа и старешине слугу такође видеше чудеса Његова, али не повероваше у Њега. И тако се још у оне дане обистинише речи Спаситеља: многи ће први бити последњи и последњи први. Они који беху први у части и власти, беху последњи у вери у Њега; а они који беху последњи у части и власти, беху први у вери у Њега. 
Зашто народ и слуге повероваше а кнежеви и књижевници не повероваше? Зато што народ и слуге сматраху себе маленим и незнатним, те немаху ни гордости личне, нити пак зависти према Христу. Народ и слуге без злобе и предрасуде гледаху божанска чудеса, и слушаху божанске речи, и дивљаху се и радоваху се. А кнежеви и књижевници сматраху себе за прве у народу и у свету те беху испуњени городшћу и завишћу, па не могаху ни часа гледати чудесна дела нити слушати божанске речи без злобе и зависти. 
Видите ли, браћо, како човек без смерности и скромности не може ни познати истину, ни радовати се истини? Видите ли како гордељивац и завидљивац не даду ни Богу испред себе? Исто као негда сатана! 
Господе Исусе, истино вечна, очисти срца наша од гордости и зависти. Да бисмо Те могли видети и Теби се радовати. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Meceчни календар