Свештеномученик Климент, Eпископ анкирски

Рођен 258. године, у граду Анкири од оца незнабошца и мајке хришћанке. Његова благочестива мајка Ефросинија прорече своме сину мученичку смрт и остави овај свет када Клименту беше дванаест година. Њена другарица Софија узме Климента у своју кућу као сина, и поможе његово васпитавање у хришћанском духу. Толико беше Климент прочувен због свог добродетељног живота да би изабран за епископа анкирског у двадесетој години свога живота. У младим годинама он је стекао старческу мудрост, и великом уздржљивошћу укротио и победио своје тело. Хранио се само хлебом и зељем, и ништа није јео заклано и крвно. У време Диоклецијана би мучен тако страшно "како никад нико од постања света". Провео је двадесет осам година на мукама и по тамницама и једанаест разних мучитеља истјазаваху га и мучаху. Када га једном удараху по лицу, пљуваху и зубе му кршаху, он довикну мучитељу Доментијану: "Почаст ми чиниш, о Доментијане, а не мучиш ме, јер и Господу мојему Исусу Христу уста бејаху тако бијена и образи шамарани, па, гле, и ја недостојни сада се тога удостојих!" Када би доведен пред цара Диоклецијана у Рим, цар постави на једну страну разна оруђа за мучење а на другу дарове, одликовања, одела, новце - све што цар може даривати, па онда рече Клименту да бира. Мученик Христов с презрењем погледа на сва блага царева, па изабра оруђа за мучење. И би мучен неисказано: комад по комад меса откидан му је с тела, тако да су се кости белеле испод меса. Најзад би посечен од војника, 312. године у цркви у Анкири, када као архијереј служаше службу Божју. Чудеса светог Климента су безбројна.

Тропар (глас 4):

Као света лоза и стабло страдања, цвет свештени и плод богодани који увек цвета, даровао си се вернима: Зато као састрадалник мученика и сапрестолник првосвештеника, моли Христа Бога да спасе душе наше.

Шести васељенски сабор

Одржан у Цариграду, у први мах 681. а у други мах 691. године. Овај Сабор осудио је јеретике монотелите, који су погрешно учили, као да је у Христу била само божанска воља без човечанске. Још је уз то донео неколико правила о реду и дисциплини свештенства.

Свети Павлин Милостиви

Најпре римски сенатор и после епископ у Ноли. Следовао је примеру свога пријатеља светог Амвросија и примио крштење, после кога удаљи се у Шпанију у планине Пиринејске где се подвизавао. Но како се ниједан светилник не може сакрити, то и свети Павлин би пронађен и изабран за епископа нолског. Био је пастир добри и милостиви. Мирно се упокојио 431. године. Мошти му почивају у Риму у цркви Светог Вартоломеја.

O бескрајни Творче, душом Ти се клањам, 
Кад Ти име речем, ja Te умањавам, 
И сваком те мишљу умањавам својом — 
Шта ум мислит може пред пучином Твојом? 
Шта ли језик зборит кад ћутати мора 
Пред страхотом Твојих гора и понора? 
Пред безмерном Твојом висином, ширином. 
Равнином, стрмином, дубином, даљином 
И близином. Боже, o да — и близином! 
И још најчудније — смерном Ти низином! 
Ти ко човек сиђе у нашу низину, 
Сиђе и стесни сe у смртну долину, 
Да долину дигнеш небескоме крову, 
И твар овешталу окренеш у нову. 
Од свих особина низина ми Твоја 
Зауставља мис'о, веже уста моја! 
Шта мислити могу, шта ли рећи могу 
O гладном и жедном и распетом Богу? 
Шта да Ти и кажем, o Најбогатији, 
Што због мене поста Најсиромашнији? 
Нека језик ћути, нека суза збори: 
Милошћу спасавај што умом сотвори! 

РАСУЂИВАЊЕ

Милосрђе је вазда било одликом правих пастира стада Христовог. Св. Јован Златоуст у својим славним беседама ништа није тако јако наглашавао и похваљивао као милосрђе. Св. Јован Милостиви, патријарх александријски, плакао је свакога онога дана када му се није дала прилика да укаже некоме милост. Св. Павлин назват је заслужно Милостивим, јер је у истини био милостив у пуном хришћанском смислу те речи. Једном када су Вандали опљачкали Нолу, поведу у исто време многе људе у ропство. Удовица нека, чијег јединца беше кнез вандалски Рига узео у ропство, дође своме епископу и плачући потражи од њега новаца да плати откуп за сина свога. Немајући нигде ништа епископ Павлин обуче се у одело проста човека и рече удовици да њега води кнезу и да у замену за њенога сина. Кнез пусти удовичина сина а узе Павлина и одведе у Африку где је Павлин служио као кнежев баштован, све док Промислом Божјим не буде ослобођен и повраћен са осталим робљем натраг у Нолу. 

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Господа Исуса као исцелитеља и то: 
1. као исцелитеља телесних болести, 
2. као изгонитеља злих духова из суманутих, 
3. као исцелитеља духа и ума људског светлошћу божанске науке, 
4. као мог сопственог исцелитеља од свих мука и зала. 

БЕСЕДА

о ангелском стању светитеља 
А који се удостоје добити онај свијет... 
више не могу умријети, јер су као анђели (Лк. 20, 35-36) 

Тако говори Онај који зна, који је видео, и који се не може преварити. Шта имамо да сумњамо више, браћо? Сведочанство ово јасније је од летњега подне, и тврђе од дијаманта, и драгоценије од свих блага овога света; а то је сведочанство, да они који се удостоје онога света и васкрсења више не могу умрети, него су бесмртни као ангели Божји. 
А какви су ангели? Они исти ангели који су се јављали у време Аврама и помагали људима, исти они и данас се јављају и помажу. Нису умрли него су живи; и нису остарели него су млади. Исти они гледали су Адама у Рају, и гледаће последње васкрсење, Суд и царство светитеља. 
Ангелима су слични праведници. Апостоли и пророци, светитељи и мученици, живе и данас, и живеће вавек, и више не могу умрети. Стотине и хиљаде година пролазе но они нити више умиру нити старе, него су као ангели. 
Да ће праведници бити венчани бесмрћем, то нам је Господ и горњим речима посведочио, и Својим сопственим васкрсењем показао, и кроз прослављене светитеље доказао. 
О браћо моја, пробудимо се, и потрудимо се само да се удостојимо задобити онај блажени свет! 
О Господе, васкрсли и бесмртни, помози нам удостојити се царства Твог бесмртног, у коме Ти царујеш с ангелима и светитељима Твојим вавек века! Теби слава и хвала вавек. Амин.

Meceчни календар