Свети Вукол Смирнски

Ученик светог Јована Богослова, који га и посвети за епископа града Смирне. У Смирни беше тада мало крштених. У тами незнабоштва свети Вукол светљаше као јасна свећа. Одликовао се свима врлинама, а нарочито благошћу и кротошћу. Пред смрт своју Вукол посвети славног Поликарпа себи за наследника у епископству, а он мирно сконча и оде ка Господу.

Тропар (глас 4):

Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, а сиромаштвом богатства: Оче Вуколе, моли Христа Бога да спасе душе наше.

Света мученица Фауста

Пострадала за Христа у време цара Максимијана (између 305-311. године.). Својим јунаштвом задивила и у хришћанство обратила мучитеље своје: осамдесетогодишњег жреца Евиласија и Максима епарха. Кад је судија претио Фаусти још страшнијим мукама, она му рекне да изради њену икону са изображењем свију оних мука, којима јој он прети. Када икона би готова и њој показана, рекне Фауста света: "Као што ова икона не осећа никакве муке, тако ни моје тело не осећа муке од твојих казни, јер је душа моја утврђена у Господу". Судија је баци у котао вреле воде где ова света тринаестогодишња девојчица сконча с молитвом на устима, и оде душом у Рај.

Света мученица Доротеја

Угледна и красна девица из Кесарије Кападокијске. Управник области Саприкије дадне Доротеју двема незнабожачким сестрама, Христини и Калисти, да би је оне одвратиле од Христа. Но догоди се обратно; Доротеја успе те обрати обе сестре у веру Христову. Наљућен Саприкије нареди те вежу те две сестре леђима једну за другу и баце у кацу са смолом, па запале. Тада и Доротеју осуде на смрт. Она радосно саслуша пресуду, и узвикну: "Благодарим Ти душељупче Христе, што ме призиваш у Твој Рај, и уводиш ме у пресвете дворе Твоје!" Неки присутни велмож Теофил насмеје се на ове речи па довикну Доротеји: "Чуј, невесто Христова, пошаљи ми јабука и цвећа од шипака из Раја твога женика!" "Заиста ћу то учинити!" одговори му мученица. Кад је Доротеја била на губилишту, наједанпут се појави један красан дечко са три дивне јабуке и три црвена цвета од шипка. То беше ангел Божји. А време беше зимско. Рече Доротеја ангелу да то однесе Теофилу и да му каже: "Ево ти што си желео!" Када Теофил прими поруку и виде, дар, беше сав престрављен. У њему се све преврну, и он, окорели незнабожац, поста хришћанин. И он би мучен и убијен за Христа, те оде душом у Рај Господа Исуса ускоро за светим Доротејом.

Свети Фотије, патријарх цариградски

Велики светионик Цркве. Царски сродник и унук славног патријарха Тарасија. Неодољиви заштитник цркве од властољубља папског и осталих римских изопачења вере. За шест дана прошао све чинове од световњака до патријарха. Постао патријархом на Божић 857, а скончао у Господу 891. године.

Преподобни Варсонуфије и Јован

Велики подвижници од Газе, прозорљивци и чудотворци. Оставили знамениту књигу Одговора на многа питања о духовном животу. Живели у VI веку.

Свети мученици Марта и Марија и брат им Ликарион

Све троје распети на крст за Христа, па онда избодени и умртвљени копљем.

Света Марта и Марија, сестре рођене, 
Ликарион брат им мален, снаге малене; 
Мајка стара, душа слатка, добру их учи: 
"Љуб'те Христа. Он се, децо, за нас намучи." 
Отуд иде војевода, страшан, силовит. 
Он убија христоверне — човек плаховит. 
Сестре врата отвориле од куће своје, 
Војеводе се плаховитог ништа не боје. 
"Хришћани смо ми чујеш, царски војводо, 
Нисмо ко ви што вас ђаво ђаволу продо." 
Плаховити војевода на крст их диже, 
У том мали Ликарион приступи ближе: 
"И ја, и ја хришћанин сам, распни и мене.." 
На крсту су муке тешке; мајка се згрози, 
Па пољупце деци дели, од ноге к нози, 
Што крваве низ крст висе, ногама скршеним, 
A теше је кћери c крста гласом мученим: 
"He ломи се тугом за нас, нано премила. 
Љубави си наспрам Христа ти нас учила, 
Муке кратке, Сласти слатке биће у Рају, 
Чекаћемо тебе, нано, у рајском сјају. 
Ликарион син ти славни и кћери обе — 
O радуј се плоду таквом твоје утробе!" 
Засветли се лицем мајка ко стуб пламени. 
"Благо вама децо мила, o благо мени!" 

РАСУЂИВАЊЕ

Св. Варсонуфије, који је педесет година живео затворен у келији, и није се дао видети ни од једног живог човека, достигао је био кроз богомислије и молитву необичну чистоту и прозорљивост. Ево неколико његових мисли из књиге одговори: "Свака помисао, којој не претходи тишина смерности, не происходи од Бога. Све што је од ђавола, бива са смућеношћу и метежом." - "Када се молиш и Бог одлаже да те услиши, то Он чини на твоју ползу, да би те научио дуготрпљивости." - "Видљиви разбојници су слуге разбојника невидљивих, мисаоних." - "Господ Исус Христос претрпео је све, и најзад се успео на свети крст, што означава умртвљење тела и страсти, и свето и савршено упокојење." - "Господ хоће да ти поштујеш сваког човека више од себе самог." 
Када су питали старца да ли да узму и плате заступника у једном спору манастира с неким људима, он одговори: "Ако будете купили заступништво људи, то вас Бог неће заступити." 

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Господа Исуса као радника и то: 
1. као физичког радника кроз дуг низ година, 
2. као радника духовног који је непрестано учио људе, тешио, лечио, дајући нови закон свету, 
3. као радника неуморног који је оставио заповест: делујте докле светлост имате. 

БЕСЕДА

о узајамном познавању Оца и Сина 
Ја Га знам, јер сам од Њега, и Он ме посла (Јов. 7, 29) 

Нико се никад није усудио рећи, да зна Бога. Многи су рекли само, да верују у Бога. Једини је Господ Исус изрекао реч: Ја Га знам. И одмах је образложио, откуда Га Он зна, говорећи: јер сам од Њега и Он ме посла. Први разлог јер сам од Њега сведочи о вечном бићу Сина; а други разлог и Он ме посла сведочи о временој појави Сина у телесном свету као посланика Свете Тројице. 
Нама христоверним није дао да знамо Оца као што Га Син Његов јединородни зна, али нам је дано и заповеђено да верујемо. Заслуга је наша у веровању а не у знању. Кад бисмо ми сви знали Бога кроз гледање, нико не би имао заслуге. Јер каква је заслуга угледати и познати? Међутим, не видети а веровати - у томе је заслуга, у томе добродетељ, у томе спасење наше. Ми нисмо достојни да Бога видимо и виђењем познамо, јер смо грехом раслабљени и од Бога удаљени. Но милост Божја дала нам је веру у овом животу, која нас може приближити Богу и увести у царство вечног гледања и знања у оном животу. - О браћо моја, верујмо Христу Господу, јер Он зна. Он не говори по вери него по знању. 
Господе милостиви, утврди веру у нама. Пружи нам скут Твој, да га се држимо до краја живота. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Meceчни календар