ТВ Храм

Крајем 18. и почетком 19. века ударени су темељи нове српске књижевности. У овом периоду, српска књижевност је доживела велики преображај, оснивају се школе, покрећу први листови, уводе се нови књижевни жанрови, а знатно се проширује и културно подручје.

Током 19. века књижевност се постепено одваја од Цркве, али већим делом и даље остаје за њу чврсто везана. Срби су у овом периоду били разбијени у неколико држава, а Српска православна црква је у борби за идентитет, имала обједињујућу улогу. Велики број писаца потицао је из свештеничких породица, а најзначајнији допринос су дали свештеници и монаси, попут проте Матеје Ненадовића, архимандрита Герасима Зелића, владике Петра Петровића Његоша, владике Лукијана Мушицког и др. У ово време стварају и реформатори Доситеј Обрадовић, Сава Мркаљ и Вук Караџић.

С Вуковим збиркама народних песама и приповедака, тежиште идентитета и интегритета српског народа прелази на световне воде, а народна поезија постаје фактор интегрисања народа у свим крајевима у којима су живели Срби. Књижевност се полако осамостаљивала, а број писаца који нису везани за црквене кругове се временом повећавао.

Кроз историју српске црквене уметности води нас историчар уметности Сњежана Орловић са својим гостима, најзначајнијим именима из области историје уметности, историје, архитектуре, теологије, књижевности и музике.

У емисији учествује:

Проф. емеритус др Душан Иванић, историчар и теоретичар књижевности