Црква је изграђена у рашком стилу, по узору на раније подигнуте владарске задужбине. Фреске су делимично сачуване, али представљају највиши сликарски домет тог времена у Европи. Један сегмент сцене Мироносице на гробу Христовом, у народу је познатији као Бели анђео, а лепотом ове композиције задивљени су и људи у свету. Истичу се и портрети Стефана Првовенчаног, Радослава, Владислава и Светог Саве, који су рађени још за њиховог живота, па због своје документарности премашују значај само лепоте слика. Када је Свети Сава преминуо 1236. године у Трнову, у Бугарској, краљ Владислав га је пренео у Србију уз велике почасти, што је Милешеви донело велико поштовање и славу током наредних векова. У 16. веку у Милешеви је радила једна од првих српских штампарија, а једно време је ту била и манастирска школа. Манастир Милешева је споменик културе од изузетног значаја.