Оваква реторика не само да продубљује постојеће поделе и подстиче на нова кривична дела против Српске Православне цркве и њених верника, већ је и потпуно неприхватљива за друштво које себе представља као демократско и тежи европској будућности. Посебно забрињава чињеница да су ове изјаве наишле на одјек искључиво у српској јавности, док су у осталим круговима косовског друштва дочекане ћутањем – што сведочи о томе да су слични инциденти постали толико уобичајени да више и не изазивају пажњу. Ово најбоље илуструје стварно стање друштва чији се званичници јавно залажу за наводну толеранцију и суживот а неретко прећутно прелазе преко говора мржње или сами стварају атмосферу колективне кривице.

Овим путем упућујемо и позив међународним актерима да реагују и помно прате поступање косовских институција, посебно правосудних. Кључно је видети да ли ће овакво понашање бити адекватно санкционисано, или ће – као што је то често био случај – изостанак казне, односно изрицање неприхватљиво благих санкција, послужити као прећутно одобрење за даље ширење мржње и стварање атмосфере погодне за нове злочине над Србима и Српском Православном црквом.

На крају, време је да се сви запитамо какво је то друштво изграђено на Косову и Метохији у протеклих 25 година, и да ли оно доприноси изградњи поверења и заједничког живота свих грађана који заслужују да живе у миру и међусобном поштовању без обзира на њихово етничко и верско порекло.