На почетку свете Литургије, Светејши Патријарх је служио чин освећења фрескописа Саборног храма под чијим сводовима се већ 190 година сабира благочестиви народ Зајечара и Тимочке Крајине узносећи молитве Господу, а нарочито Пресветој Богородици, заштитници града, посебно се сећајући Њене безобалне љубави и милости исказане чудесним јављањем лика Мајке Божје Пећке пре осам деценија у тренуцима великих ратних искушења и страдања.
У летопису Саборног храма остаће забележено и да је данас, приликом обележавања 190. годишњице оснивања Епархије тимочке и изградње њеног Саборног храма, на предлог Високопреосвећеног Митрополита тимочког г. Илариона, на грудима протојереја мр Игора Ивковића, пароха другог зајечарског, засијао напрсни крст, који му је у знак признања за дугогодишњи пожртвовани и трудољубиви пастирски подвиг доделио Светејши Патријарх г. Порфирије лично.
Пуноћи литургијског заједничарења, поред многобројних верних, старих и младих, који су испунили храм и његову порту, допринели су служашчи високопреосвећени и преосвећени архијереји: тимочки Иларион, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игнатије, рашко-призренски Теодосије, нишки Арсеније, далматински Никодим, пакрачки и славонски Јован, ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј, мохачки Дамаскин и диоклијски Пајсије. Славопој Богу узнели су хорови Саборне цркве и Призренске богословије.
Житељи Зајечара имали су несвакидашњу прилику и велики благослов да их о прочитаној јеванђељској перикопи богомудрим речима поучи предстојатељ Српске Православне Цркве:
– И ево данас у Јеванђељу које смо чули, које је одломак из Беседе на гори, беседе у којој се Господ обраћа ученицима и апостолима својим и свима онима који Га следе, Господ износи крунску одлику и критеријум наше вере, а то је љубав. Уосталом, Он сам, који је по својој суштини и по својој природи љубав, нама оставља крстолику љубав као меру и као начин постојања, говорећи и позивајући нас да читавим својим бићем волимо Бога, мишљу, умом, срцем, телом, свим оним што јесмо. Међутим, у исто време, позива нас и да волимо и ближњег свога као самог себе. Другим речима, ове наизглед две заповести јесу двоједина заповест о љубави, јер Бог по својој природи јесте љубав, а ми као Његове иконе позвани смо не само да се угледамо на Његову љубав, већ и да учествујемо у тој Његовој љубави кроз заједницу са Њим, а ту заједницу и ту љубав потврђујемо у односу на ближњег.
– Волети сваког ближњег, па и непријатеља, није романтичарска, психолошка љубав – поручио је патријарх Порфирије и нагласио: – Ближњи јесте сваки човек, чак и онај који је наизглед наш непријатељ. То што се он у односу на нас поставља непријатељски, то је његов проблем и он ће за то и због тога дати одговор Богу, а ми ћемо дати одговор Богу за оно што смо ми добили као дар, који је могућност да отворимо и откријемо себе другом, да дарујемо себе другом. Даћемо одговор на то да ли смо ми поступили у складу са заповешћу Божјом. Наравно да треба знати да заповест није наредба, да заповест Божја говори из нас, да кроз заповести Божје Господ нама открива шта је наша аутентична природа, шта је наша здрава природа, када смо ми нормални. Зато љуби ближњега свога као самог себе (Мк 12,31) јесте заповест, али она показује шта је здраво и нормално наше биће. Љуби непријатеље своје (Мт 5,44) јесте заповест, али онај који успе да превазиђе своје право, да се одрекне свог права и да дарује себе другом, чак и онда када је други одредио себе као непријатеља, тај испуњава љубав, испуњава свој задатак и циљ свог постојања, смисао свог постојања.
Беседу Светејшег Патријарха г. Порфирија у целости можете прочитати ОВДЕ.
На крају свете Литургије, Његова Светост Патријарх је уручио висока црквена признања добротворима Саборног храма у Зајечару. Орденом Светог краља Милутина одликован је градоначелник Зајечара г. Бошко Ничић, а орденом Свете Евгеније гђа Анђела Рисантијевић.
Историјска посета Патријарха српског Епархији тимочкој и граду Зајечару остаће упамћена и по свечаном чину освећења камена темељца за нови Епархијски центар, што је још једна потврда и сведочанство о великом духовном узлету коју доживљава Црква Божја у Тимочкој Крајини под духовним вођством Високопреосвећеног Митрополита г. Илариона.
