Као и свакога пута када Светејши Патријарх из очинске љубави и бриге – али и због, како често наводи, једног од својих примарних задатака, а то су васпитање и просвета младих – посети Студењак, Велика сала Дома културе Студентски град је и вечерас била претесна за стотине младих душа које траже одговоре на питања смисла живота и постојања, љубави и жртве, вечности и пролазности… А одговори на све те дилеме и недоумице налазе се, по речима Светејшег Патријарха, у Цркви као икони Царства Божјег.
– Син Божји Исус Христос долази у историју, узима на себе људску природу и по свему се поистовећује са људима, осим у греху. Он, као Цар, јесте и Царство Божје. Долазећи у људски род и приближавајући се људима, Он приближава Царство Божје. Његово Царство је дошло међу нас. Никад није било ближе! Оно је ту, надохват руке, пред нама! Господ долази, има апостоле, проповеда, чини чуда и на тај начин имплементира Царство Божје у историји. Дакле, својим очовечењем, односно оваплоћењем Сина Божјег, избором апостола, као и чудима која је Христос чинио, страдањима и, наравно, васкрсењем, будуће Царство, које је Бог припремио од вечности приближило се човеку – надахнуто је беседио патријарх Порфирије.
Наглашавајући да је сам Господ наш Исус Христос Цркву установио као свету Литургију, што апостол Павле потврђује речима да је Црква Литургија, Светејши Патријарх подсећа да је света Литургија сабрање на којем се приносе хлеб и вино, који као елементарна потреба за одржање живота представљају све оно што јесмо. Приносећи те дарове на Литургији они се Светим Духом претварају у Тело и Крв Христову, а ми, причешћујући се њима, постајемо сутелесници Христови.
Подсећајући на речи Господње приликом устројавања свете Литургије – Евхаристије: Примите ово за мој спомен, док поново не дођем, Светејши истиче да је Господ тиме обећао да ће доћи у пуноћи, једном за свагда, када ће историја доживети преображај у вечност, а да док живимо ишчекујући Христов долазак, божанствена Литургија, као тајна Његовог спомена, представља предукус будућег Царства. – Дакле, предукус, али не у пуноћи, тј. видимо Га у огледалу, а када дође видећемо Га лицем к лицу. Литургија је једна драма у којој сви имају своју улогу. Улазница за свету Литургију јесте крштење. Њиме се укрцавамо на лађу спасења окренуту према будућности, на брод који плови ка луци која се зове Царство Божје. Тиме све добија печат аутентичности, добија печат Христов и смисао вечности. Успостављајући систем вредности Царства Божјег историја добија смисао. А које су то вредности? – запитао је Светејши и убрзо дао одговор:
– То је испуњење заповести о љубави. Љуби ближњег свога као самог себе, али љуби и непријатеље своје. То је мерило и за све друге вредности. Када све премеримо овом јеванђељском провером, када се определимо да Царство Божје буде наш принцип, када Бога поставимо на право место тада ће и све остало доћи на право место – закључио је своје предавање Светејши Патријарх г. Порфирије, који је у завршном делу скупа одговарао на питања која су путем друштвених медија пристигла код организатора предавања, јереја Дарка Николића.
Предавању су присуствовали преосвећена господа викарни епископи новобрдски Иларион и јенопољски Никон, као и директор Установе Студентски центар Београд г. Горан Минић.
