У обраћању присутнима, Јеромонах Рафаило, помињући догађаје из сопственог монашког живота, као и примере из живота многобројних угодника Божијих, говорио је о проблемима данашњице – егоизму, незадовољству и недостатку унутрашњег мира. „Правог мира неће бити и не може бити док не прославимо Господа на небесима“, рекао је отац Рафаило говорећи о проблему масовног расејавања. ”Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља” речи су Јеванђеља које је предавач назвао програмском химном спасења.
“Браћо и сестре, хтео сам у име нас свих сабраних да се захвалим оцу Рафаилу на духовном слову, на црквеном слову. То је веома важно зато што, како је провејавало и из онога што је отац Рафаило говорио, многи говоримо, многи имамо утисак и мислимо да говоримо реч Јеванђељску, а заправо неретко говоримо своју реч, износимо своје ставове користећи речи Јеванђеља. А то значи користећи реч самога живога Бога као средство, као оруђе, за преношење онога што бисмо ми хтели да кажемо. Другим речима, злоупотребљавамо реч Божију, злоупотребљавамо неретко реч Јеванђеља.” истакао је обраћајући се студентима на завршетку предавања у препуном Дому културе Студентски град у Београду Патријарх српски Пофирије. ”Отац Рафаило је говорио реч Јеванђеља, пре свега непрестано инсистирајући на томе да је центар нашега живота Христос, и да једном речју, када се у подвигу трудимо да живимо у складу са Христовом речју, онда Он постајући наш центар, долазећи на прво место у нашем животу - све остало поставља на своје место. Стога је веома важно да се трудимо да се ми саображавамо Христу, од Патријарха па надаље, у сваком правцу и свако појединачно, а не да саображавамо Христа себи и својим идејама, да не кажем идеологијама, и тиме одапињемо стреле отровнице једни у друге. Да сви једно буду – то је реч Христова.” рекао је Његова Светост.
”Речено ми је да је неко коментарисао моју реч или слику Светога Саве који мири браћу. Користећи ту слику, ја сам се трудио да говорим реч Христову, позивајући све управо на смирење, на, кроз Христа, спознају истине – да смо међусобно браћа! А тај неко је рекао: „Они нису наша браћа!“. То онда само значи да тај не говори реч Христову, реч Јеванђеља. Заправо, он је изван Цркве јер је изван Христове речи, а користи реч Христову и користи Цркву да би спроводио своју идеју и идеологију, која је у крајњој линији индивидуалистичка, појединачна, себична. Бог независно од тога какви смо ми, ја то закључујем, оче Рафаило, не само да није против било кога, него је увек на страни сваког појединца, Он је на твојој страни, и онда када изабереш да си мимо Христа, изван Христа, само што то не знаш. И на страни човека који се једнако труди да читавим својим бићем живи у Христу. Зато хвала, оче Рафаило, на труду и напору. Није то нимало једноставно, напуштати обитељ манастира у којем борави монах и долазити у овај, сав у разломцима, немирни свет, али будући да и то јесте црквено, долазак Ваш јесте у складу са послушањем Цркве. То значи у складу са вољом Божијом. Ми знамо да због тога Бог покрива свако одсуство и недостатак, па и свако бацање у највеће таласе и буру, која заправо јесте свет изван сваке монашке свете обитељи, која наравно има своје буре, своје динамике, али је под својеврсним духовним звоном, под благодатним звоном Духа Светога. Хвала и нека Господ благослови! Мир да да Вама, али и свима нама, да у миру и у радости дочекамо празник Божића који нам доноси све ово о чему је отац Рафаило говорио.” закључио је Његова Светост Патријарх српски Порфирије.
У име организатора циклуса духовних предавања у Студентском граду, бројним присутнима се обратио јереј Дарко Николић, старешина параклиса Светог Јована Златоустог, а сви студенти по завршетку предавања на поклон су добили књиге ”Бог који јесте” протојереја Сергеја Баранова, као и ”Изнад Истока и Запада” Светог Владике Николаја.
