Ана Јаковљевић, дипл. дефектолог-олигофренолог, пише о Радовану Филиповићу из Чачка, као о „једном непознатом песнику који је рођен као дете са посебним потребама и који је упркос, за већину нас, незамисливим искушењима успео кроз снагу и лепоту вере да не буде као они који наде немају већ као они који са потпуним разумевањем вере живе Христом. Његов пример може да буде духовна утеха многим породицама данас које имају дете са посебним потребама.“

Ту је и наставак текста из претходног броја, из пера Александра Марушића, који нам приповеда о настанку горњемилановачке Цркве Свете Тројице, сведоку свога времена и политичких превирања, ликова и дела истакнутих неимара и уметника, али и горњемилановачких свештеника. Ту су и осврти на догађаје који су пратили градњу, а који додатно доприносе занимљивости овог текста.

Проф. др Драгољуб Даниловић пише о Цркви Свете Тројице у Краљеву, задужбини кнеза Милоша Обреновића. У кратким цртама износи детаље у вези најзначајнијих догађаја и најзнаменитијих личности које су обележиле два века трајања ове светиње.

На почетку рубрике Црква и свет, протојереј-ставрофор Милић Драговић у тексту „Пут од образовања до Образа“ анализира проблеме који постоје у данашњем систему образовања, као и у ширем друштвеном контексту који је са њим повезан. Примећује: „Хришћани са Образом имају стално искуство праве мере за све у животу и увек су „задовољни оним што имају“ (1 Тим 6, 6). То не значи ништа не радити и препустити се „судбини“, већ напротив пребројати своје таланте и тако знати шта имам и колико могу, јер се таквом мудрошћу најбоље усклађују жеље и могућности.“

Текст „Савремена психо-конфузија или Где лечити душу?“, који потписује протојереј Александар Јевтић, излаже нам савремену ситуацију у којој су психичке болести све чешће, па представљају подједнако важан изазов за свештенослужитеље, психијатре, психотерапеуте, психологе, као и цело друштво сагледавано као заједница. Уз позиве на савремене ауторе из разних наука, као и светоотачке увиде, упућује на неопходност трезвеног сагледавања проблемâ, који искључује острашћене ставове и позива на одговорно бављење овим изазовима који наносе патње како појединцима, тако и онима који их воле.

Проф. др Зорица Кубурић у тексту „Аутентична вера“ анализира значење речи „аутентичан“, наводећи: „Аутентичност човека огледа се у целовитом прихватању себе, своје биографије која се надограђује свакодневним радом на себи и свом идентитету у складу са изабраним вредностима.“ У наставку, описује у ком се смислу појава и деловање Богомољачког покрета, између два светска рата, може посматрати као аутентична пројава живљења истина вере.

Као посебна рубрика издваја се Црква и мисија, која је обележена текстом „Кинонија – први званични мисионарски пројекат и портал Мисионарског одељења АЕМ“. Редакција овог електронског пројекта, предвођена уредником катихетом Браниславом Илићем, најављује различите видове мисионарског деловања путем интернет-технологија и друштвених мрежа, поручујући: „Кинонија ће кроз писану и живу реч вршити своје мисионарско дело, а основа тог задатка је да проповеда неповређено Јеванђеље и неповређено учење Цркве, са циљем да својом мисијом и деловањем све усмерава ка благодатном животу у Цркви Христовој, односно ка Тајни над  тајнама – Светој Литургији. “

Раде Дуловић, педагог Гимназије „Свети Сава“ и новинар радија Светигора, нам у рубрици Вера и образовање, представља нам Православну гимназију „Свети Сава“ која је основана почетком 2022. године у Подгорици, благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, а у септембру 2023. године, у модерно опремљеним просторијама, започела је средњoшколско образовање првих полазника. Читаоце упознаје са начином и плановима рада ове школе, наглашавајући: „Наша мисија је да одгајамо и образујемо младе људе који ће бити спремни да преузму одговорност и лидерство у друштву кроз стално лично усавршавање и професионални развој чиме се стварају генерације које ће својим знањем, етиком и емпатијом, доприносити не само локалној заједници, већ и глобалном друштву.“

У рубрици Хришћанство и књижевност, професор српског језика и књижевности Александра Мијаиловић, пише о лику Кир Јање у делу Тврдица, Јована Стерије Поповића. Указујући на Кир Јањин тврдичлук, повезан са грехом срeброљубља, примећује комичност ове позиције, али и истовремено трагичност до које може довести. Уз драгоцене увиде које изводи из текста, закључује: „Сада је јасно да Кир Јања више није само један, свима добро познати среброљубац, Кир Јања је неко ко пати и страда.“

Др Драган Хамовић, за рубрику Лирски благовесник, пише текст о поезији Мирослава Цере Михаиловића, овогодишњег добитника награде Жичка хрисовуља. Пише надахнуте редове о овом песнику, „савременом заточнику јужног, врањског идиома у поезији“, као и његовом коришћењу одбаченог полугласника ь, који „није глас, него више звучи као шкргут. Тьмнина. А шкргут је знак неизрецивог и болног, одакле лирика почиње свој замах да би постала и глас личне побуне и борбе непрестане и безизгледне.“

У наставку, пред читаоце доносимо и аутентично духовно искуство Радована Филиповића, изражено кроз песму Молитва.

У рубрици Веронаука, вероучитељи Данило Жупић и ђакон Ненад Срећковић, пишу о историјату као и савременом трајању Основне школе „Димитрије Туцовић“ из Чајетине. Ана Јевтић и Лука Пауновић, ученици Економско-трговачке школе „Књаз Милош“ из Горњег Милановца, на веома занимљив начин, својствен узрасту и животним трагањима, излажу сопствена размишљања о егзистенцијалним питањима идентитета и смисла живота. Ученици 2. разреда Основне школе „Свети Сава“ из Бајине Баште, на часовима веронауке исписали су кратке и духовите мисли на тему Ко су светитељи?

Часопис се завршава рубриком Летопис богослужења, у којој ђакон Стефан Симић вредно бележи богослужбене делатности Високопреосвећеног Архиепископа и Митрополита жичког Г. др Јустина, праћене светлописима, који ће, кроз деценије и векове пред нама, бити верни сведоци историје првопрестолне светосавске Епархије жичке.

Захваљујемо се Митрополиту Г. Јустину на благослову и епархијском ЕУО на подршци, свим ауторима текстова, сарадницима на медијским презентацијама часописа широм Епархије, црквеним општинама, свештенству и читалачкој публици међу верним народом, који ревносно и несебично настављају труд који нам је завештао покретач часописа Свети Владика Николај Жички да не дамо да се угаси кандило вере у души Србиновој.

Радове за нове бројеве Жичког благовесника можете доставити редакцији на адресу z.blagovesnik@gmail.com написане према упутству.

Протојереј Александар Р. Јевтић,

уредник часописа