ТВ Храм / Хиротонија архимандрита Пајсија за Епископа диоклијског, викара Митрополита црногорско-приморског

НЕДЕЉА, 22. 9. 2024 - 12:09

Извор: ТВ ХРАМ

Хиротонија архимандрита Пајсија за Епископа диоклијског, викара Митрополита црногорско-приморског

Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије началствовао је 22. септембра 2024. године у заветном спомен-храму Светог Саве на Врачару светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Пајсија (Ђерковића) у чин Епископа диоклијског, викара Митрополита црногорско-приморског.

На почетку свечаног чина хиротоније изабраног и нареченог Епископа су најстарији архимандрит и протођакон извели кроз царске двери на солеју, где су око Патријарха стајали сабрани архијереји. Том приликом после три привођења, док је у руци држао својеручно написано изложење православне вере, на питање Његове Светости Патријарха Порфирија: „Ради чега си дошао и шта иштеш од наше смерности?“, изабрани и наречени Епископ је одговорио: „Хиротонију архијерејске благодати, Светејши Владико, по сагласности клирика најсветије Епископије диоклијске“. Затим су изабраног и нареченог Епископа Патријарх и архијереји испитали какву веру он исповеда, на шта је одговорио Никео-цариградским Символом вере и Опширнијим исповедањима вере у којима је изложио догмате Свете Цркве са заветовањима на верност Цркви.

Тада је изабрани и наречени Епископ узео свето Јеванђеље и потписано Исповедање вере и принео их Патријарху, који је исто ставио у Јеванђеље. Патријарх Порфирије је након тог чина предао Јеванђеље изабраном и нареченом Епископу, те су га затим увели у олтар на јужне двери. Одмах затим је почела света архијерејска Литургија, да би, по освештаној богослужбеној пракси, након Трисвете песме, два протопрезвитера извела из ђаконика изабранога за хиротонију и довели га на солеју пред Царске двери, одакле је вођен двојицом архијереја уведен у олтар где је трипут обишао Часну Трпезу. У сваком опходу наречени и изабрани Епископ је целивао Часну Трпезу, док га је сваког пута Патријарх благосиљао Часним крстом. Након тога, архијереји су привели изабраног Епископа пред Часну Трпезу, где му је Патријарх на главу положио крај омофора, а архијереји отворено Јеванђеље. Потом су сви положили руке на њега, док је Патријарх Порфирије читао молитве хиротоније.

По завршетку молитви Патријарх је новохиротонисаног епископа Пајсија обукао у сакос и омофор, а затим положио на њега крст, панагију (енколпион) и архијерејску митру свечано узглашавајући: „Аксиос!“ и „Достојан!“, што су сво свештенство и народ у радости отпевали. Потом су новохиротонисаног Епископа Пајсија целивали Патријарх Порфирије и архијереји, а он је, потом, по први пут народ благословио трикиријама и дикиријама.

Првојерарху Српске Православне Цркве саслуживали су: Високопреосвећени Митрополит тверски и кашински Г. Амвросије, Високопреосвећени Митрополит ловчански Г. Гаврило, Високопреосвећени Митрополит крфски Г. Нектарије, Високопреосвећени Митрополит тетовско-гостиварски Г. Јосиф, Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије, Високопреосвећени Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски Г. Василије, Високопреосвећени Архиепископ новосадски и Митрополит бачки Г. Иринеј, Високопреосвећени Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин, Високопреосвећени Архиепископ и Митрополит врањски Г. Пахомије, Високопреосвећени Архиепископ пожаревачки и Митрополит браничевски Г. Игнатије, Високопреосвећени Архиепископ и Митрополит милешевски Г. Атанасије, Високопреосвећени Архиепископ и Митрополит рашко-призренски Г. Теодосије, Високопреосвећени Архиепископ и Митрополит нишки Г. Арсеније и Високопреосвећени Архиепископ мостарско-требињски и Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Г. Димитрије.

Његовој Светости саслуживали су и Преосвећена господа Епископи: дељадровско-илинденски Јоаким, пакрачки и славонски Јован, бихаћко-петровачки Сергије, осечко-пољски и барањски Херувим, будимљанско-никшићки Методије, шабачки Јеротеј, јегарски и изабрани лондонски и великобританско-ирски Нектарије, умировљени канадски Георгије, мохачки Дамаскин, хвостански Алексеј, новобрдски Иларион, топлички Петар, јенопољски Никон и моравички Тихон, свештенство и свештеномонаштво из више епархија Српске Православне Цркве, у молитвеном присуству многобројног верног народа.

У беседи после прочитаног јеванђелског зачала, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије подсетио је сабрани верни народ на дан Свете Педесетнице, када је Господ ниспослао свог Светог Духа на ученике и апостоле у виду огњених језика.

"Обукао их је тада у силу своје вечне и живоносне истине, обукао их је у силу љубави и благодати Божије, милосрђа и сваке утехе и радости. Учинио их је својим изабраним сасудима Светог Духа и улио у њихове душе и њихове умове божанску мудрост и у срца божанску храброст. Исти они ученици који су се раније показали на Велики Петак као слабићи и разбежали се, постали су благодаћу Светог Духа неустрашиви и непобедиви, те су пропoведали храбро и истинито Јеванђеље Божије, сведочећи Христово дело спасења свим народима, и пред властима, и пред царевима и пред простим људима, приводећи све спасењу, приводећи их у наручје Христово", рекао је Високопреосвећени Митрополит.

Митрополит Јоаникије је истакао да не мислимо да је тај чудесан догађај, иако се догодио у једном историјском моменту, остао негде у прошлости.

"Он је непрестана стварност Цркве Божије, што смо и данас на овој светој служби окусили и доживели. Није случајно што се на архијерејској хиротонији врши управо служба Педесетнице. Хиротонија епископска је превасходно светодуховски догађај и оно што се једном догодило када је Господ устројавао своју Цркву, то има вечну вредност и ми смо тога догађаја преко данашње свете службе и преко призивања Светог Духа из уста Његове Светости и архијереја и верног народа на новог епископа то доживели и постали саучесници тог догађаја нашег спасења", рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Речима архипастирске беседе присутнима се обратио и Патријарх српски Порфирије који је рекао да смо учествовали у догађају Духа Светога који је сишао на све нас, али и на новохиротонисаног Епископа Пајсија.

"Епископ је у Цркви постављен да буде на месту Христовом, али и да врши службу светих апостола. Та служба је везана искључиво за Цркву. Као апостол, драги Владико, Ви сте добили заповест, али боље рећи послушање од самога Господа да идете и проповедате Јеванђеље Христово крштавајући све народе, све људе у име Оца и Сина и Светога Духа. Али, будући да Црква Христова нема границе ни у времену, ни у простору, јер је она сама Христос, како каже Свети Јован Златоусти и много пута у истом духу понавља и Свети ава Јустин - да је Црква продужени Христос у векове векова. Апостол Павле за Христа каже да Он јуче, данас и сутра у векове векова, обраћајући се Јеврејима у Посланици Јеврејима. Дакле, служба епископска је везана за Цркву, а Црква нема границе у времену и простору, међутим, у Цркви је ипак све устројено по реду и поретку да буде благообразно, опет по речи Јеванђеља. То је парадокс Цркве, живота у Цркви, да је у њој апсолутна слобода, слобода у Христу јер је она слобода од греха, смрти и ђавола, али с друге стране, споља посматрано, могло би се рећи да је живот у Цркви у исто време лишавање слободе, на то личи. Али, заправо то није лишавање слободе него послушање Цркви и то послушање које подразумева распињање себе и своје воље, одрицање од себе и своје воље кроз поистовећивање са вољом Христовом. То није ништа друго него истинска и права слобода", рекао је Патријарх Порфирије.

Обраћајући се Епископу Пајсију, Патријарх српски је нагласио да је по том и таквом поретку Сабор заједно са Духом Светим нашао за сходно да он буде викарни епископ, помоћни епископ Митрополиту црногорско-приморском.

"То значи да све оно што је служба Христова, што је служба апостолска одвијаће се по поретку Цркве, промислу Божијем у Епархији црногорско-приморској, на том простору у земљи Светог Симеона Мироточивог, земљи Светога Саве, Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког, знаних и незнаних светитеља. У Црној Гори, коју сви истински из дубине душе волимо и видимо као органски део наше помесне Цркве. Тамо ћете вршити службу Христову и службу апостола крштавајући и приводећи све Христу и Цркви Христовој, најпре децу Светог Саве, најпре Србе Светосавце, а онда све друге људе који чезну за истином, правдом и лепотом, за пуноћом, за спасењем, јер у Цркви Христовој, нема Грка и Јеверја, како каже Апостол Павле, него сви смо једно", истакао је Његова Светост.

У приступној беседи, Епископ диоклијски Методије је, између осталог, рекао:

Било би крајње недолично да након што сам примио благослов на благослов, на првом месту не заблагодарим Богу од кога сваки добри дар и сваки савршен поклон силази. Штавише, показао бих се једнако охолим попут оног лењивог слуге, који је, примивши талант дрско вратио своме уистину милостивом господару поистоветивши га са тврдицом и човеком суровим и неправедним. Презирући тако безумље и дрскост, а подстицан љубављу и милосрђем Божијим искрено благодарим Оцу, Сину и Духу Светоме, Богу једном у три лица јављеном, што ми је подарио све вас и са вама изобиље у свему. Благодарим и на овоме дану и указаној части и достојанству бити епископ Цркве Христове, смерно понављајући речи Светог Јована Богослова – Ономе који нас љуби и опра нас од греха наших крвљу својом и учини нас Царством, свештеницима Богу и Оцу својему, Њему слава и моћ у векове векова, амин. Истовремено, благодарим и на данима који ће тек доћи и свему ономе што они носе, јер како наш народ побожно каже - да што је од Бога и од меда је слађе. Овим речима благодарности Богу јединоме придружујем искрену синовску и братску захвалност Светом Архијерејском Сабору наше Цркве и Његовој Светости Патријарху српском Господину Порфирију, који су мој избор за за Епископа диоклијског и викара Митрополије црногорско-приморске подржали и саборним полагањем својих руку учинили епископом и служитељем олтара и винограда Господњег. Такође, истинску синовску благодарност изражавам и Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском Господину Јоаникију, који је на једној од животних раскрсница мој живот усмерио служењу Цркви, чији благослов ме пратио куд год сам ишао и на чији предлог сам, између осталог, изабран за викарног епископа. Слово поштовања и љубави упућујем и својим драгим родитељима Милуну и Милијани, као и њиховим родитељима.

На крају свете архијерејске Литургије Патријарх Порфирије је уручио архијерејски жезал Епископу Пајсију.