Епископ Кирило је у беседи, између осталог, указао на чињеницу да је истинско призвање човека далеко од испразног живота, већ да је оно садржано у стицању врлина, посебно оне која надилази све друге, а то је врлина истинске љубави:
„Простор и вријеме су нам дати не само да би га провели у уживањима и благодатима овога свијета, него нам је живот дат да би смо осветили и простор и творевину и вријеме. То је прво призвање човјеково – стицање врлина, прије свега стицање врлине вјере, православне истините вјере, затим врлину наде у Господа у било којим нашим искушењима која нас наводе да та нада буде непоколебљива у милост, помоћ Божију и врлину свих врлина која надилази све друге, а то је љубав према Богу свим својим бићем, снагом, умом да му се посветимо, дакле да Богу дарујемо, посветимо наше вријеме и простор, као и ближњему. Нека буде то на уму свима нама на почетку овога Новога индикта – Нове богослужбене црквене године’.
Принесимо дакле Богу своје вријеме и свој простор, да би нас Господ својом благодаћу удостојио да и ми узрастемо у врлини. Да постанемо истински хришћани, као што су били свети Божији људи: Пресвета Богородица као наша авангарда, као наша Царица и многи светитељи. Гледајући на њихове подвиге, на њихову врлину, ми прије свега стичемо врлину смирења, смиравајући се, јер сагледавајући да смо недостојни, немоћни да поновимо њихове подвиге, ми тиме узрастамо духовно и примамо благодат и тиме следујемо њиховим путем смирења и љубави“, нагласио је Преосвећени Епископ.