Сматрамо да треба гледати оно шта је дугорочно добро за нашу земљу. Верујемо да постоји простор за улагање у пројекте мање инвазивне и опасне по екологију и животну средину у Србији.
Србија, која је богата шумама, изворима и подземним водама, (чега је све мање на планети имајући у виду загађеност и прекомерне експлоатације), Србија која је благословена плодоносном земљом, њивама, ораницама и шумама треба да искористи пун потенцијал свога пољопривредног богатства, да се оживе наша села која се гасе.
Аустралија је континент, са многим природним рудама и богатствима, која има око 350 активних рудника и која је највећи произвођач литијума у свету. Међутим, Аустралија је већим делом ненасељена и највећи део рудника се налазе управо у пустињиским, ненасељеним пределима.
Наравно постоје и загађења у Аустралији и поред свих светских еколошких стандарда који се примењују, а питање је, колики је тек ризик за територијално малу земљу као што је Србија?
Треба знати, да је једна од првих дужности (заповести) коју је човек добио од Господа када га је поставио у Едемском врту била, поред коришћења добара врта да се уједно и брине о њему. "И узевши Господ Бог човјека намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува" (1Мој. 2,15).
Према томе, нама је природа дата на разумно коришћење, а исто тако и на чување од лошег газдовања и прекомерне експлоатације, односно злоупотребе. Нажалост, имајући горко искуство досадашњег Евро-атланског месијанизма, његових душебрижника и 'хуманиста', а исто тако и студије и већ постојећа лоша искуства у свету са оваквом врстом експлоатације, сматрамо да Србија не би смела да угрози своју животну средину, а исто тако да постане нечија рударска колонија, или још горе: депонија."
* Његово Високопреосвештенство Архиепископ сиднејско-велингтонски и Митрополит аустралијсконовозеландски г. Силуан