Царства на земљи се смењују, рекао је Владика у беседи и додао да човек у дубини душе чезне за оним непролазним, Небеским царством, ради којег смо се данас овде и сабрали. Царство небеско блиста без обзира на пролазне рушевине, а то царство су нам извојевали св. краљеви Драгутин и Милутин, са мајком, Јеленом. Краљ Милутин је "поставио темеље небеског Јерусалима који ће вечно постојати, а то је могао да уради зато што је био пастир добри", рекао је Владика и подсетио да је "он од младости укус вечнога живота носио у бићу". А глас доброга пастира - Христоса - сви ми чезнемо да чујемо из другога човека, тај глас душа наша препознаје подвукао је Владика и нагласио да је "тако народ у Милутину препознао пастира доброг".
Саслуживало је свештенство и монаштво, у молитвеном присуству народа Божијег.
На крају Литургије освештани су славски дарови и преломљен је славски колач.
