ТВ Храм

У беседи, Високопреосвећени Митрополит је рекао: "Данас нас је ова светиња, овог свештеног манастира Зочиште сабрала у љубави Христовој са свих страна из близа и из далека. Сабрала нас да би били једно тело Христово. Да покажемо да смо црква Божија. И оно што је најважније, да покажемо да нисмо опредељени за пролазност него за вечност и царство небеско. Данашњи дан је потврда свега тога. Свети бесребреници Козма и Дамјан чије су мошти овде у цркви, позивају све оне којима је потребна Божија милост и помоћ. Уморне и оптерећене бригама, болесне и немоћне, све их призивају свети бесребреници да овде приступе Господу, лекару душе и тела наших. Јер Господ узима наше бреме. Његов јарам је лак и бреме је његово лако. Како сваког појединца тако и народа, узима наше бреме које су нам натоварили многи од овога света а и сами себи смо то натоварили гресима".

Митрополит Теодосије је нагласио: "Ова светиња доказ је наше вере у Бога. Како нашим прецима, тако и нама данас рекао бих можда више  него икада раније. Више него икада раније народ Божији као река слива се у светиње наше. Осећају потребу како за себе тако и за ове светиње. И доласком овде и сабирајући се овде и по другим нашим манастирима. Ми тиме најбоље сведочимо ко смо и коме припадају ове светиње. Нема те резолуције, нема тог декрета кога може неко написати  и преиначити оно што народ својом душом и срцем својим осећа. И народ то потврђује. Зато сам благодаран Богу што смо данас овде у оволиком броју".

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

ТВ Храм

* * *

Свети мученици Козма и Дамјан

ТВ Храм

Безмездни лекари и чудотворци. Ова двојица светитеља беху рођена браћа, родом из Рима, као деца крштени и у хришћанском духу васпитани. Имађаху велику благодат од Бога, да лече љ уде и животиње од сва ке болести и м уке, и то обично полагањем руку. За свој труд нису тражили никакве награде, само су захтевали од болесника да верују у Христа Господа. Наследивши велико имање, они су га милостиво раздавали бедним и невољним. У то време цароваше у Рим у цар Карин. Пред њега доведу гонитељи Хришћанства ову свету браћу, оковану у ланце. После дугог испитивања цар им нареди да се одрекну Христа и принесу жртве идолима. Но Козма и Дамјан не само не послушаше цара него га још саветоваху, да он одступи од мртвих идола и да призна јединога истинитога Бога. „Наш Бог није створен, но Он је Створитељ свега, а твоји су богови измишљотине људске и дело руку уметника. И кад не би било ум етника да вам направе богове, ви се не бисте имали коме клањати." После чуда учињенога над самим царем јер га чудесно исцелише од тешког недуга цар и сам изјави своју веру у Христа и отпусти браћу свету с миром. И они продужише славити Христа Бога и исцељивати болне, и беху сами од народа прослављани на све стране. Позавиди им на слави неки лекар, негдашњи учитељ њихов, и под изговором да беру лековите траве, изведе их у планину и поби камењем. Чесно пострадаше за веру Христову 284. год. Њихов спомен поста трајан у цркви на земљи, а њихове душе преселише се у царство Господа, да вечно живе у слави и радости.

* * *

Манастир Зочиште

Манастир Зочиште се налази у истоименом селу, 5 км југоисточно од Ораховца. Село са црквом Светих Врача Козме и Дамјана помиње се први пут у повељи Светог краља Стефана Дечанског 1327. године, којом дарује Хиландару бројна имања, чија су имена до данас сачувана у неизмењеном облику.

По народном предању црква је “300 година старија од Дечана”. Вероватно је задужбина неког од чланова српског високог клира, што представља посебну вредност међу сачуваним споменицима из доба самосталне немањићке државе. Испод цркве налази се извор Врело, чија се вода у народу сматра лековитом, као “лечилиште за очи”, па отуда име и селу и манастиру – Зочиште.

Црква је грађена као једнобродна грађевина са полуобличастим сводом и нешто широм припратом од наоса цркве. Њени унутрашњи зидови били су фрескописани а посебном лепотом се истицао дрворезбарени иконостас са царским дверима. Манастир је поседовао минеј из 15. века који се чувао у Народној библиотеци у Београду и који је нестао у бомбардовању Београда 6. априла 1941. године.

Зочиште је своје највеће страдање доживело септембра 1999. године када су га Албанци експлозивом потпуно разорили, баш као и српско гробље и српске куће око манастира. Највећа светиња манастира, целебне мошти Светих врача Козме и Дамјана тада су пренете у Сопоћане, да би након последње обнове биле враћене у саборни храм у коме су целивајући их и молитвено им се обраћајући исцељење пронашли многи.